Nova era u odnosima SAD i Rusije

Američki predsednik Barak Obama, prilikom prve posete Moskvi, postigao je niz dogovora sa svojim domaćinom, ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, čime su šefovi dve države postigli zajednički cilj, da odnose, koji su u vreme bivšeg predsednika Džordža Buša pali na najniži nivo od hladnog rata, unaprede i učine efikasnijim, pouzdanijim i modernijim.

"SAD i Rusija su se sporazumeli da resetuju odnose i da potpišu pravno obavezujući sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja do kraja 2009. godine", izjavio je Obama na zajedničkoj konferenciji za novinare dvojice predsednika u Moskvi.

Novi sporazum trebalo bi da zameni postojeći, START 1, koji ističe u decembru, a koji su Rusija i SAD potpisale 1991. godine, sa rokom važenja od 15 godina. Sporazum je stupio na snagu tri godine kasnije.

Dokumentom, pod nazivom "Zajednički memorandum o razumevanju o budućem smanjenju strateškog naoružanja," predviđa se smanjenje na 1.500 do 1.675 nuklearnih bojevih glava sa svake strane, a dogovoreni nivo treba da bude postignut u roku od sedam godina od potpisivanja sporazuma.

"U roku od sedam godina od stupanja na snagu sporazuma, nuklearno strateško naoružanje treba da bude smanjeno na između 500 i 1.100 nuklearnih nosača i 1.500 i 1.675 nuklearnih bojevih glava," navedeno je u dokumentu.

Početkom 2009. godine SAD su imale oko 2.200 nuklearnih bojevih glava, a Rusija 2.790.

Raste broj "nuklearnih igrača"

Dvojica predsednika složila su se da u svetu raste broj pretnji u vezi sa balističkim i raketama srednjeg dometa, ocenivši da Moskva i Vašington imaju posebnu odgovornost da se ta vrsta oružja drži pod kontrolom i da svojim potezima daju primer drugima.

"Nažalost, situacija se ne poboljšava, već se pogoršava povećanjem broja nuklearnih igrača. Postoje regioni gde pojava nuklearnog oružja preti globalnoj svetskoj stabilnosti", naglasio je Medvedev.

Ruski predsednik je kao kritične tačke na svetskoj geopolitičkoj sceni naveo Bliski istok i Korejsko poluostrvo.

"Rusija i SAD treba da sarađuju u prevazilaženju ovih problema i današnji razgovori pokazuju da mi to možemo da uradimo uspešno", ocenio je lider Rusije.

Obama se složio s njim, izrazivši zabrinutost zbog nuklearnog progama Irana i Severne Koreje.

Korišćenje ruskog vazdušnog prostora

Moskva i Vašington su postigli sporazum da avioni SAD mogu da preleću preko vazdušnog prostora Rusije i tako prebacuju trupe i oružje za Avganistan.

Prema dogovoru, SAD će moći godišnje da obave 4.500 letova preko ruske teritorije bez plaćanja bilo kakvih troškova, navodi Rojters, pozivajući se na američke zvaničnike.

SAD će korišćenjam pravaca preko Rusije godišnje uštedeti 133 miliona dolara u gorivu i ostalim troškovima, saopštila je Bela kuća.

"Ovaj dogovor će omogućiti SAD da promeni najznačajnije rute koje su korišćene za prevoz trupa u Avganistan, kao i da pomogne u dopremanju zaliha za jedinice koje su na terenu", navodi se u saopštenju Bele kuće i dodaje da je Ruska Federacija dozvolom da se koriste tranzitne rute, omogućila "povećanje efikasnosti u zajedničkom trudu da se poraze snage nasilnog ekstremizma u Avganistanu".

Prevoz trupa preko ruskog vazdušnog prostora je značajan jer su dosadašni pravci u Pakistanu, koje je koristila američka vojska za prevoz jedinica u Avganistan, često bili mete napada ekstremista u toj zemlji.

Sporazum je zaključen na godinu dana, i biće automatski produžen ako se obe strane slože, a za njegovo stupanje na snagu neophodna je ratifikacija ruskog parlamenta.

Novi početak

Medvedev i Obama, izrazili su, na početku razgovora u Kremlju, nadu da će dvodnevni američko-ruski samit omogućiti novi početak u američko-ruskim odnosima.

Medvedev je rekao da se nada da će rezultat njegovih razgovora sa Obamom biti zatvaranje čitavog niza teških stranica iz istorije rusko-američkih odnosa i otvaranja novih.

U skladu sa tim, postignut je sporazum o širokoj međudržavnoj saradnji, koja će se protezati od ekonomije i investicija preko ekologije, školstva, do zajedničke borbe protiv terorizma i bezbednosne saradnje.

Obama je, kako navodi Rojters, istakao da SAD i Rusija imaju više zajedničkih stavova po pitanju bezbednosti, energetskog sektora i zaštiti životne sredine, i da ako budu vredno radili narednih dana, to može doneti koristi građanima obe države.

Ipak, velika očekivanja dela javnosti u vezi sa rezultatima današnjeg razgovora, ublažava postojanje nesuglasica o nekim, ključnim temama, a među njima dominira pitanje Gruzije.

Obama je tako, na zajedničkoj konferenciji, napomenuo da ostaju razlike po pitanju Gruzije i da Vašington podržava suverenitet i teritorijalni integritet te zemlje.

Osuda prošlogodišnjih vojnih dejstava ruskih snaga u Gruziji od strane Vašingtona, značajno je doprinela pogoršanju odnosa Rusije sa NATO i SAD.

Sutra sastanak Obame i Putina

Predsednik SAD će se u toku dvodnevne posete Rusiji susresti i sa premijerom Vladimirom Putinom, kojeg je predsednik SAD svega nekoliko dana pred dolazak u Moskvu okarakterisao kao nekog ko još uvek, barem delimično, "vodi hladnoratovsku politku" i ne ume da ostavi prošlost za sobom, za razliku od svog naslednika na mestu šefa države.

Obaminu dvodnevnu posetu Moskvi prate neviđene mere bezbednosti, ali i nezapamćeno interesovanje medija.

Kako su prenele agencije, za zajedničku konfereciji za štampu Medvedeva i Obame akreditovano je 855 novinara.

Američki mediji izvestili su da američki državni skeretar Hilari Klinton, iako je to bilo planirano, neće pratiti Obamu u Moskvu, jer je polomila ruku.

Obama završava posetu Moskvi u sredu, 8. jula, kada će otputovati u Italiju, na sastanak G8, na kojem će učestvovati i Medvedev.