Zašto je baš Francuska meta džihadista?

Policijskom akcijom okončana je talačka kriza, a braća Said i Šerif Kuaši osumnjičeni za napad na Šarli ebdo, ubijeni su u štampariji u mestu Damatren an Goel nadomak Pariza, dok je Amedi Kulibali, za koga se sumnja da je pucao u policajku, ubijen u prodavnici u pariskom kvartu Port de Vensen, prenosi Tanjug.

Posle tek završene drame ostaje strepnja da će teror biti nastavljen, jer, prema rečima islamskog sveštenika i jednog od lidera Islamske države Abu Saad el Ansarija, "Francuska je početak".

"Počeli smo operacijom u Francuskoj za koju preuzimamo odgovornost. Sutra će biti u Britaniji, Americi i drugde. To je poruka svim zemljama koje učestvuju u koaliciji predvođenoj SAD, koja je ubila članove Islamske države", rekao je Ansari na propovedi u iračkom gradu Mosulu, koji kontroliše Islamska država, kako prenosi izraelski list Haarec.

Bez obzira na to što su eksperti ukazali na mogućnost da preuzimanjem odgovornosti za napade u Francuskoj – Islamska država želi samo da postigne propagandni efekat, nema sumnje da su na to uticale i aktivnosti francuskih trupa u Africi i Aziji u okviru NATO-a, navode svetske agencije.

Drugo pitanje moglo bi da bude – zašto su napali u Francuskoj?

Vojno prisustvo Francuske u Africi i Aziji delom je obaveza prema NATO savezu, a delom tekovina kolonijalnog nasleđa.

Stalne vojne baze Francuska ima osim u prekomorskim teritorijama – Gvajani, Francuskoj Polineziji, Novoj Kaledoniji, na ostrvima Gvadalupe, Martinik, Majot (ostrvo u komorskom arhipelagu), Reunion (takođe u Indijskom okeanu), ali i na ostrvima Sent Pjer i Mikelon, u severnom Atlantiku, i u nizu suverenih zemalja.

Francuske trupe tako su kontinuirano prisutne u bivšim francuskim posedima, poput Burkine Faso, Kamerunu, u Centralnoafričkoj Republici, Čadu, Gabonu, Džibutiju, Gvineji, Obali Slonovače, Senegalu, Maliju i Nigeru.

Francuska je vojno bila aktivna i u Avganistanu, odakle se povukla decembra 2014. godine.

Činjenica da je dan uoči terorističkog napada na Šarli ebdo objavljeno da će francuski nosač aviona "Šarl de Gol" sa pratećim vazdušnim snagama biti poslat u Persijski zaliv da podrži borbu protiv džihadista, verovatno nije bio povod za napad, ali još je rano za konačne zaključke.

Islamska država zvanično deluje od 3. januara prošle godine kada je u Faludži proglasila državu. Odmah zatim njeni pripadnici su krenuli u terorističke akcije u Siriji i Libanu, a do kraja godine stekli su epitet ozloglašenih masovnih ubica.

Pripadnici Islamske države sejali su strah primenjujući najsurovije metode egzekucije, odrubljujući glave taocima, a među žrtvama su bili novinari, vojnici i humanitarni radnici.

Istoga dana kada su odjeknuli pucnji u redakciji francuskog Šarli ebdoa, u Jemenu je pripadnik Al Kaide izveo samoubilački napad u kojem su stradale još 33 osobe, a nekoliko nedelja ranije Al Kaida i IS postigle su dogovor o saradnji.

Iako ova dva teroristička napada ne mogu da se dovedu u direktnu vezu, sama pomisao da su dve najekstremnije islamske organizacije udružile snage nameće pitanje kada i gde će ponovo napasti.