Vilnjus, Samit u senci sukoba sa Rusijom

Samit Istočnog partnerstva Evropske unije, koji večeras počinje u glavnom gradu Litvanije, proteći će u znaku zaoštrenih odnosa sa Rusijom zbog Ukrajine, ocenjuju briselski diplomati i mediji.

Samit u Vilnjusu, na kome će se uz najviše funkcionere EU večeras okupiti dvadesetak čelnika zemalja članica i šest zemalja Istočnog partnerstva, bio je zamišljen kao trijumf politike EU prema bivšim sovjetskim republikama.

Sve je to dovedeno u pitanje kada je Ukrajina samo nedelju dana pre sastanka na vrhu otkazala potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa EU.

"Bez sporazuma sa Ukrajinom na ovom samitu neće biti mnogo entuzijazma, izjavio je uoči sastanka na vrhu litvanski šef diplomatije Linus Linevičkijus i dodao da je politika Istočnog partnerstva "izgubila zamah".

Istovremeno, nemačka kancelarka Angela Merkel kritikovala je Rusiju zbog pokušaja da grupu bivših sovjetskih republika, koja osim Ukrajine uključuje Moldaviju, Gruziju, Jermeniju, Belorusiju i Azerbejdžan, odvrati od približavanja EU.

"Nemačka i EU moraju da razgovaraju sa Rusijom. Hladni rat je završen", rekla je ona pred odlazak u Vilnjus, dodajući da Rusija mora da dozvoli svojim susedima da sami odlučuju o svojoj politici.

Rusiju su pre Merkelove kritikovali ministri spoljnih poslova Švedske Karl Bilt i Poljske Radek Sikorski, kao i predsednici Evropske komisije i Saveta Žoze Manuel Barozo i Herman van Rompej.

Na samitu će ipak biti nekog napretka, očekuje se da Gruzija i Moldavija zaključe pregovore o svojim trgovinskim sporazumima sa EU, biće potpisan Sporazum o viznoj liberalizaciji s Azerbejdžanom, a Gruzija bi, takođe, trebalo da ostvari bližu saradnju s Unijom kad je reč o borbi s ekonomskom krizom.

Međutim, kako primećuju mediji i analitičari, sve to gubi na značaju bez Ukrajine, koja je kao najveća i strateški najvažnija članica Istočnog partnerstva bila okosnica cele politike.

"Istočno partnerstvo je mrtvo", citira portal EU Obzerver neimenovanog zapadnog diplomatu.

EU: Kijev i dalje čeka ponuda 

Visoki zvaničnici EU, uključujući komesara za proširenje Štefana Filea, uoči Samita su naglasili da ponuda za Ukrajinu i dalje važi.

Teorijski, postoji mogućnost da ukrajinski predsednik Viktor Janukovič napravi još jedan zaokret i potpiše sporazum na proleće sledeće godine.

S druge strane, diplomatski izvori EU Obzervera tvrde da će on u Vilnjusu naići na hladan prijem.

"Ovo je uvreda za EU i uopšte ne vidim zašto uopšte dolazi", citira portal jednog od njih.

Kako se očekuje, tokom Samita, hiljade građana Kijeva izaći će na ulice, zahtevajući da predsednik Janukovič potpiše sporazum s EU.

Zbog odluke ukrajinske vlade da ne potpiše sporazum i okrene se Rusiji, u toj zemlji već nedelju dana traju protesti.

Evropska unija pokrenula je projekat Istočnog partnerstva u maju 2009. u nameri da podrži demokratske i tržišne reforme u šest zemalja Istočne Evrope i južnog Kavkaza: Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.

Za ispunjenje ovih ciljeva, institucije EU izdvojile su između 2010. i 2013. oko 2,5 milijardi evra.