Mekejnov "berlinski zid" prema Meksiku

Senator Džon Mekejn rekao je da će amandman na američki zakon o imigaciji usloviti da SAD dobije "najmilitarizovaniju granicu" od pada Berlinskog zida 1989. godine.

Dvostrani amandman koji će biti pridodat Zakonu o imigraciji udvostručiće broj graničnih policijaca sa 20 na 40 hiljada, usloviće izgradnju 1.130 kilometara ograde duž američko-meksičke granice, a napredni sistem nadzora koštaće milijarde dolara.

Problem, kako navode skeptici, leži u činjenici da će zid prema Meksiku 1.130 kilometara, mada je ukupna dužina granice između SAD i te države oko 3.000 kilometara. 

Čitav projekat počela je administracija Džordža Buša 2006. godine, uprkos žestokim protestila latinoameričkih država i američkih liberala, koji su optužili Vašington da pokušava da se "ogradi" od siromaštva.

Na izgradnju ove ograde već su potrošene milijarde dolara, a uz prilično neubedljivu "tarabu" postavljene su kamere i detektori pokreta, pa Amerikanci tvrde da je, sada, ta granica obezbeđena kao prosečna samoposluga. 

Američki predsednik Barak Obama obustavio je dalju gradnju ograde 2010. godine. 

U prethodnih 13 godina, u pokušajima da pređu granicu, na različite načine, poginulo je više od 5.000 ljudi. 

Amandman je u ponedaljak izglasan u Senatu, velikom podrškom republikanaca, što pristalicama ovog zakona daje nadu da će biti usvojen i u Gornjem domu.

Zid će ojačati granicu, ali će isto tako biti pandan nekadašnjem Berlinskom zidu, rekao je senator Mekejn za Si-En-En.

"Smatram da ovo nije samo dovoljno, već i više nego dovoljno", dodao je Mekejn, istakavši da će američko-meksička granica biti "najmilitarizovanija" od pada Berlinskog zida.

Kako je istakao, ta mera će zadovoljiti sve kritičare, uz pomoć koje će se rešiti problem 11 miliona ilegalnih imigranata.

Ako amandman prođe i reforma bude primenjena, američka granična ograda biće sedam puta duža o Berlinskog zida, a čuvaće je četiri puta više stražara.