Јавни медијски сервис неопходан Србији

О проблемима Јавног сервиса у емисији Да, можда, не говорили су Александар Тијанић, генерални директор Радио-телевизије Србије, Горан Караџић, заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције, Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, Зоран Пановић, главни и одговорни уредник листа Данас и новинар Душко Богдановић.

Овде можете погледати/преузети емисију Да, можда, не 

Говорећи о будућности Јавног сервиса, Тијанић је рекао да има утисак "да овај режим, после четири или три режима жели озбиљно да реши питање финансирања", али и да мисли да је идеја о Јавном сервису "преурањена" за Србију.

"Замислите да имамо друштвену, политичку и економску ситуацију, као што имамо данас и да имамо Би-Би-Си, као јавни сервис. Стање не би било одрживо... Ја сам предлагао и то није усвојено, да наредне четири године држава, ако жели да има јавни сервис и испуни европске стандарде, финансира РТС из буџета. Грађани не могу да плате колико је потребно за издржавање оваквог јавног сервиса", истакао је Тијанић.

Једно од кључних питања о којима су гости расправљали била је претплата којом се финансира Радио-телевизија Србије, при чему је Љиљана Смајловић навела је пример "Дојче велеа" који има гарантован петогодишњи буџет управо како би се обезбедила независност. Љиљана Смајловић је, такође, замерила РТС-у што се није више трудио да промовише претплату.

"Нико никада није начинио ниједан порез популарним. То је мој став... И даље нисам задовољан фрапантном чињеницом да Хрвати на двоструко мањој територији са двоструко мање грађана скупе до 200 милиона евра и дају ХРТ-у, а да ми не можемо да дођемо до 70 милиона заједно са маркетингом", истакао је Тијанић.

Објашњавајући да грађани, индиректно, плаћају и комерцијалне телевизије, јер је рекламирање производа укључено у њихову крајњу цену, Караџић је рекао да је јавни сервис потребан Србији.

Караџић је, такође, констатовао да је најбоље да се РТС финасира преко претплате, али да га, уколико то није могуће, не треба пустити да пропадне.

Смајловићева је, пак, рекла да је проблем неплаћања претплате мало компликованији, подсећајући на силне позиве за бојкот плаћања током деведесетих година. "Плаћамо цену политичке културе у чијем смо стварању учествовали", рекла је Смајловићева.

Тијанић није желео да коментарише изјаву министра финансија Млађана Динкића, који је рекао да са 100 милиона евра свако може да води РТС.

"То питање финансирања, не може да се реши без помоћи државе и онда се дешава да ме питате за Динкића и да ја први пут нећу да га изуједам, као што би урадио у свакој нормалној прилици, јер одговарам за 4.000 људи. Већ кажем: 'Добро, добро, отело му се.' Већ смо причали и већ смо то санирали", навео је Тијанић.

Улога РРА

После више година, Републичка радиодифузна агенција донела је одлуку да се емисија Прељубници Телевизије Пинк пребаци у поноћни термин, а Караџић је, образлажући тај потез, рекао да је РРА наложио Пинку да све емисије које могу да повреде развој малолетника преместе за поноћ.

После те одлуке, Пинк је наставио да емитује исти формат у истим терминима, али са много блажим садржајем.

"Имали смо пример у Мађарској да је за говор мржње у једном ријалити програму њихово регулаторно тело изрекло казну емитеру од 350.000 евра. После тога није било говора мржње. Али ја нисам склон да подржавам цензуру и забрану", навео је Караџић и додао да се залаже да РРА има право на доношење новчаних казни.

Љиљана Смајловић навела је да РРА постоји да би био цензор и додала да сумња да је Жељко Митровић имао другачији третман.

Караџић је изнео податке да је од 2010. године до 2012. године РРА поднео 11.000 пријава против свих емитера, укључујући и Јавни сервис, а да су до сада донесене 132 пресуде, од којих су 32 извршне.

Богдановић, међутим, сматра да РРА има конфорну улогу, додељује фреквенције и да се у тренуцима када је потребно очекује да буде и жандар.

"У претходном сазиву када сте укинули фреквенцију Телевизији Карића, објашњење је било да је то партијска телевизија. Један од тадашњих чланова РРА сада има ауторску емисију у најпартискијој телевизији од када се телевизија овде запатила. Где је његова одговорност? Тада је дигао руку за једну ствар, а сада се понаша другачије", навео је Богдановић и додао да власт РРА укључује и драстичније казне.

Однос Јавног сервиса и комерцијалних телевизија

"Зашто сам песимиста? Ово је последња година у којој ћемо бити најгледанији. Не можемо да купујемо спорт јер нема пара. То је крај гледаности. Зашто комерцијални медији нишане наше популарне емисије? Зато што после тога они продају свој информативни програм и своје виђење света и Србије", рекао је Тијанић.

"Суштина борбе између Јавног сервиса и комерцијалне телевизије јесте интерпретација стварности унутар Србије и унутар света, а ми ћемо изгубити ту борбу, ако држава не реши питање", навео је Тијанић.

Први човек РТС-а рекао је да мисли да нека правила треба да важе и за комерцијалне телевизије као што важе и за Јавни сервис.

"У одређено доба, одређени програм. И чак не постоји забележен случај да је водитљка урадила то што је урадила пред премијером. Постоји нешто што бих назвао раздраживањем јавног мнења, постоји нешто што уноси зрно беснила у јавно мнење, које онда тражи све веће и веће сензације. Ми ћемо вероватно доживети да у неком ријалити програму видимо убијеног човека. Већ смо видели секс, али ћемо вероватно видети све – од масовне туче до убиства", истакао је Тијанић.

Уредник листа Данас додао је да се укус мора наметати и објаснио да и РТС има могућност да форсира квалитетне ствари. "РТС је показао да та идеја није само утопија него да може и да се реализује", истакао је Пановић.

Смајловићева је указала да на српским телевизијама, укључујући и РТС, нема довољно истраживачког новинарства, као ни довољно критике власти.

Богдановић је додао да је РТС позитивни реликт. "То је за мене нешто што је била покојна Радио-телевизија Југославије, чији задатак је био да информише, едукује и забавља. РТС односно два јавна сервиса би морала тиме да се баве, без обзира на гледаност", каже Богдановић, наводећи да Јавни сервис не мора да буде најгледанији али да мора да буде најквалитетнији.

Обраћајући се Богдановићу, Тијанић је питао зашто од директора Би-Би-Сија нико не тражи да буде мање гледан и утицајан.

"Ми смо квалитетни. И ја одајем признање грађанима који гледају РТС. Одајем им признање, јер смо седам година захваљујући њиховим гласовима најгледанији са некомерцијалним програмом", каже Тијанић.

Међутим, Тијанић сматра да би пад гледаности означио почетак краја Јавног сервиса.

"Са том теоријом, ми ћемо се у будићности претворити у малу, негледљиву станицу која ће се бавити документарним филмовима и прогнозом времена", навео је Тијанић.