Бољи дани за Вучје?

Осамдесетих година прошлог века, варошица Вучје, удаљена двадесетак километара од Лесковца, имала је више радника него становника. Већина је радила у текстилној индустрији која се потпуно угасила пре десетак година.

За оживљавање је заинтересована београдска компанија "Сент Џорџ" заједно са немачким партнером. Због проблема око реституције, инвеститор ће морати да одложи долазак за наредни месец, када ће бити јасније хоће ли фабрика у Вучју бити враћена некадашњим власницима или ће они добити новчану надокнада.

Због чудесне мекоће Вучјанке овде су још крајем 19. века стигли фабриканти Теокаровићи. Почели су са перионицом вуне, а онда почетком тридесетих Лаза Теокаровић подиже фабрику.

Вучје тада постаје права варош, центар текстилне индустрије, са становима за раднике и вилама за газде. Трагови тог времена и данас се виде на сваком кораку.

"Фабрика је почела да ради 1936. године. Запошљавала је тада 290 радника и имала је комплетну заокружену производњу", прича хроничар Станко Живковић. "Они су прерађивали искључиво аустралијску вуну. После национализације, ту је никла текстилна индустрија Вучје, али су крајем шездесетих година дограђене хале површине око 3.500 кв. метара."

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, ТИ Вучје била је једна од највећих на Балкану. Кроз ову капију сливало се две хиљаде радника, производило се годишње више од милион  метара платна и 600 тона предива.

У Вучју тренутно ради само једна фирма

Стављањем катанца на капију фабрике, живот у Вучју се из основа променио.

Мештани раде шта могу, и тешко преживљавају, углавном од пензија својих родитеља. У Вучју тренутно ради само "Поречје".

На оживљавање текстилне индустрије у Вучју осмелила се реномирана београдска фирма "Сент Џорџ".

За куповину фабрике у стечају и привођење намени крајем протеклог месеца уручен им је уговор о додели бесповратних средстава: по 6000 евра за сваког од 102 радника.

И за њих је, као за Теокаровиће некад, пресудан квалитет воде Вучјанке, а планови су амбициозни.

"Ми намеравамо да оживимо предионицу битну за даљу индустријску прераду, пре свега за производњу модних вуница", објашњава Стана Чалија.         

А да не потекне све лако, побринула се реституција, јер Теокаровићи имају наследнике. Преостаје им део комплекса дограђен пре 40 година, али како тај простор није довољан, а "Сент Џорџ" не одустаје од Вучја, помоћ је потражена од града.

"Нама закон дозвољава да до 6. децембра попишемо све потенцијалне радне зоне", наводи  Слободан Коцић, градоначелник Лесковца. "Текстилна индустрија Вучје је једна од њих и она ће бити изузета из класичне реституције и остаће потенцијал за инвестиције ћ производњу. Дакле не би требало да буде враћена власницима а они би добили новчану надокнаду.

У цео пројекат укључени су и немачки партнери, захваљујући којима ће производи из Вучја имати сигурно тржиште. За будуће раднике, али и малено Вучје добра вест, само да све што пре крене.