Безбедан у кањону Увца

Белоглави суп, небески краљ, суверени владар на висинама и преко 3.000 метара, незаменљиве улоге у еко-систему, опстао је још само на неколико локалитета на Балкану. Његово станиште у кањону Увца је најбројније.

Захваљујући сарадњи Биолошког факултета, Завода за заштиту природе и мештана, у овом резервату данас се гнезди деведесет парова.

На два млада супа стављени су радио-одашиљачи, па ће се ове птице, склоне далеким путовањима, лакше пратити. А летели су до Израела, Естоније и Јемена.

Данас су у свету животиња најугроженији управо лешинари - људи их убијају, трују и уништавају - у Азији, Африци и Европи, у истој мери. А њихова улога у природи је веома важна - они су чистачи "санитарци".

Нестанак те врсте повлачи много проблема, као што је ширење зараза, поготово у афричким саванама или местима где има много преживара. Због тога су у свету покренуте многе акције за заштиту ових лешинара.

Одашиљачи су постављени на младе птице и очекује се да ће бити рекорда у дужини лета, с обзиром на то да немају много искуства и да би их струје могле далеко однети.

Белоглави суп је орао који не убија и не лови плен. Распон крила му је готово три метра, а са пет година достиже полну зрелост. Тада бира пар за цео живот. Женка годишње снесе само једно јаје, а само половина парова успешно отхрани младунче.

Једини природни непријатељи белоглавог супа су гавран, куна и дивља мачка. Те животиње не могу да науде одраслим суповима, али их зато  узнемиравају док леже на јајету, тако да им пропадне гнездо.

Белоглави суп, осим Увца и Милешевке, краси и грб Србије још од времена Немањића. Сада је и прва маскота олимпијског тима Србије, а  на известан начин и симбол верности и толеранције.

Овде кажу да, ма где отишли, ови орлови прихватају једни друге, и увек се враћају својим гнездима - ту где им је најбоље, у клисуру Увца.