Вратио новчаник пун пара

Пре два дана Миланко Обућина из Сјенице пронашао је на улици торбицу пуну новца коју је одмах предао полицајцима саобраћајне патроле.

Обућина се тог јутра враћао из апотеке када је на тротоару у близини старе аутобуске станице у Сјеници приметио торбицу. Каже да га није занимало колико је новца било у торбици и да ниједног тренутка није помислио да новац задржи.

"Свако треба да врати новац који пронађе. Тај новац није био мој, нити сам га ја зарадио и не бих га никад задржао", каже поштени налазач.

У торбици је, према полицијском записнику, било 4.200 евра, 100 долара и 20 конвертибилних марака. Иако је срчани болесник и по сопстваном признању, понекад нема ни за хлеб, новац није желео ни да преброји.

Миланко Обућина је остао без посла након тридесет година рада у Шумској управи и данас преживљава користећи услуге народне кухиње.

"Штета је што се Шумска управа растурила. Многи су остали без посла. Ја сам био млад, снашао сам се у руднику. Њега нико неће да запосли због година", објаснио је Миланков некадашњи колега Радислав Аничић.

Пример херојства

Мештани за такав поступак имају само речи хвале и поносни су што је Миланко њихов суграђанин.  "Ово је прави пример херојства. Овако нешто би ретко ко други урадио у неким другим местима", каже један Сјеничанин.

Ни Миланко ни његова супруга Видосава немају посао, а услове за пензију нису стекли.  Имају троје деце и живе у породичној кући са сином који је такође без посла.

Миланко Обућина нема великих прохтева, а његове жеље су више него скромне. "Волео бих кад бисмо имали примања бар 5.000 динара месечно. Све што зарадим у надници, дам за женине и своје лекове. Ја сам имао инфаркт а она је бубрежни болесник", каже поштени налазач.

А. К., чију је торбицу са новцем Миланко пронашао, живи у истој улици, преко пута породичне куће Обућина. Видосава Обућина мисли да је могао бар да их посети.

"Разочарана сам што није дошао. Није ми ушао у кућу да се макар захвали. А од тада га нисам видела на улици", рекла је Видосава.

Пошто је вратио изгубљени новац, Миланко је одбио награду од 2.000 динара коју му је А. К. понудио. Сналази се радећи за надницу и нада се да ће можда ускоро он или супруга, доћи до било каквог посла који ће им обезбедити преко потребну пензију.