Кад су једине жеље соба и топла јакна

Невенка Вучетић из Врбића код Крупња недавно се обратила Дописништву из Лознице и указала на тешке услове у којима живи са троје деце. Иако се баве пољопривредом немају коме да продају своје производе.

Дом Вучетића на први поглед изгледа као право сеоско газдинство – велико двориште, кућа, воћњак и штале. Али имање и стока, кажу, мало вреде када оно што произведете немате коме да продате.

"Имам и краву и теле, не могу сир да продам. Не идем нигде, имамо кокошке и јаја да продам, далеко ми је све", исрпичала је Невенка Вучетић из Врбића.

"Мени није тешко да помажем родитељима да се не муче, храним овце, краве, козе", каже Љубомир Вучетић.

Немаштину и лоше животне услове најтеже подноси дванаестогодишња Милојка. Скромна, тиха и повучена тешко говори о ономе што је мучи. Желела би да има топао кревет и бољу кућу.

Другарице јој не долазе, због чега јој је после школе једина разонода млађи брат Стефан. Он има сличне жеље.

"Волео бих да имам собу и топлу јакну", каже Стефан Вучетић.

Да су другачији услови на селу, кажу, својим радом и сами би могли да зараде и опстану, а овако ће, уколико им се прилика укаже, одмах после завршетка школе потражити бољу прилику, далеко од немаштине и родног Врбића.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.