Већа потрошња свињског меса од производње

Цена товљеника у Мачви поново је у паду, и тако је већ годинама, каже Жељко Милутиновић из Дреновца, који и поред нестаблиног тржишта, од производње не одустаје. Годишње прода око 500 свиња.

"Моја је производња од крмача до прасади, заокружена производња. Сад имамо проблем, десет динара у задња три дана свиње су отишле доле, било је 170 плус ПДВ, сада је 160 плус ПДВ. То је нестабилно тржиште јавља се проблем, нон-стоп цена горе-доле. У касапници остаје иста цена", каже Жељко Милутиновић.

Држава производњу субвенционише са хиљаду динара по товљенику. У Србији се годишње утови мање од три милиона свиња, а могућности су знатно веће, наводе у Асоцијацији сточара "Срем - Мачва".

"Производња у Србији је била преко пет милиона свиња. У неком даљем времену, Србија је имала више свиња по глави становника, него Америка, која је главна у свету што се тиче те производње", истиче Зоран Ерић из Асоцијације сточара "Срем - Мачва".

"Капацитети Србије као произвођача житарица за производњу свиња су на неких преко 10, 12 чак можда, спомиње и 14 милиона свиња да би могли годишње са ухранимо. Међутим, ресурс људи мислим да је у овом тренутку најпроблематичнији, јер нам је број људи отишао и села на умиру."

Број свиња је смањен, а бележи се пораст производње меса. У министарству пољопривреде кажу да је то, између осталог, и због тога што је маса товљеника већа. Сточари проблем виде у увозу.

"У задњих седам-осам година неких 14 одсто је мања производња домаћих свиња, јер велики број малих и средњих произвођача излазе из производње, јер је криза у свињарству трајала дуго. Доказ да је производња порасла, само је у корист овога да је велик увоз у државу", каже Зоран Ерић.

Опстанку и развоју посустале производње, допринеће недавно укинута вакцинација свиња против класичне куге - што је први корак ка извоз свињетине у земље Европске уније.