Немачка локомотива са почетка прошлог века – котларница у једној краљевачкој фирми

Од парне локомотиве која је остављена на слепом колосеку у кругу индустрије меса у Ратини, види се само тендер за утовар угља. Чак ни то не указује да се у савременој котларници за производњу техничке паре налази импозантна парна локомотива. Депо где је остављена је преграђен и тако је била сакривена од јавности. Власник Милан Сибиновић, који је откупио краљевачку индустрију меса пре две деценије, каже да су он и његов тадашњи пословни партнер у депоу затекли чак две локомотиве.

„Сама железница је једну преузела и стицајем околности, нажалост, да тако кажем, није сачувана од те комерцијализације и једноставно је отишла у секундарне сировине“, каже Милан Сибиновић, власник Краљевачке индустрије меса.

Друга, на срећу, није. Преправљена је да служи као котларница. Иако је стара више од 80 година, котао је још очуван као и ложиште за угаљ или отпадно дрво.

„Она производи технолошку пару са неких 10 до 12 бара притиска и неких пет тона на сату техничке паре тако да има и даље употребну вредност, а у сваком случају, она се мора сачувати и треба да се сачува“, каже Милан Сибиновић.

Локомотива је из серије 33 и произведена је у Немачкој за време рата. У власништво Југословенских железница доспела је као ратна репарација.

Локомотиве ове серије биле су брзе и поуздане. Чувене су и по томе што су на нашим пругама вукле најславнији воз у историји светских желеница – Оријент експрес.

Али ни славни детектив Херкул Поаро из романа Агате Кристи „Убиство у Оријент експресу“ вероватно не би разрешио мистерију како је локомотива тешка 100 тона заборављена на слепом колосеку. Једини који нешто више зна о њој је Живорад Деверџић, који је 36 година одржавао парне локомотиве у Краљевачкој ложионици.

„Ја ту локомотиву из 33. серије памтим и радио сам оправку на њој. Па је то доста година она била у Ложионици. Али она је у најлошијем стању била и она је стављена на угљану рампу. Међутим, појавила се кланица у Ратини и они су ту машину оспособили да иде у кланицу да даје топлу воду за њихове потребе“, каже Живорад Деверџић, пензионер.

Локомотива више не јури пругама, али њен радни век тиме није окончан. Докле има паре у њеном котлу, она ће радити. Погонски део је блокиран, али уз помоћ старих мајстора попут Живорада, могла би да се оспособи. Макар да ради као маневарка на индустријским колосецима.