Кућица од дрвета надомак Свилајнца чува традицију

Све осим огњишта и крова Вучковићи су урадили сами. Целе једне зиме, Зоран по занимању учитељ, је у импровизованој радионици припремао дрво од кога је на крају склопио кућу. Најтеже је, каже, било урадити прозоре у типичном моравском стилу. Све је аутентично да га сећа на детињство које је ту проводио.

"То је било много безбрижније време него данас, људи су радили, али много мање нису много трчали за новцем за неким бољим животом, били су сви уједначени, живот је био много, много пријатнији", каже Зоран Вучковић, учитељ из Богаве.

Комоде, шифоњер и витрина у кухињи прављени су од ораха, дрвета крушке и трешње, црног храста из Мораве али и јагњета, тополе са ситним чворићима која је јако декоративна.

"Дрво дозвољава да човек искаже нека своја осећања, бирају се годови, боја дрвета, постоје разноразне шаре које се уклапају", наводи Зоран Вучковић.

За два кревета који су 1924. године као свадбени дар стигли из Америке Зорану је било потребно скоро месец дана рада да би им вратио стари сјај.

Зоран обнавља и деда Станкову чатрљу од блата и сламе, која се налази у истом дворишту. Планира да направи и старинску пекару.

"У читавом свету је тренд да се сачува то што је некада било,чисто да деца имају основна знања о томе ко су, шта су, одакле потичу", објашњава учитељ Зоран.

У својеврсној етно збирци налазе се и гасне лампе, клепетуше, бакарни тигањи, али и неколико радио пријемника. Популарни лампаш из 1949. и данас ради.