Сви ђаци заједно долазе у школу у Ступу

Ступ је типично село у Сјеничкој котлини. Насеље са 54 домаћинства је збијеног типа и од прве до последње куће у селу има свега три километра. Добро је то за децу, јер иду заједно у школу и више се друже.

"Трећи сам разред. Долазим из школе Бранко Радичевић. Живим у Ступу. Од моје куће до школе има један километар, а од моје куће до Штавља има четири километра", каже деветогодишња Мила Лојаница.

Школу у Ступу похађа осам ученика у сва четири разреда. Учитељица тврди да су деца одговорна и вредна.

"Не пропуштају ни један дан. Чак некад и кад су болесни дођу. Воле много школу. Ту се друже. А немају много, километар, километар и по највише да пешаче. И научили су и они на снег или их доведу родитељи тако да нема проблема", каже Мира Киковић, учитељица у школи "Бранко Радичевић" у Ступу.

Тинејџери у селу размишљају другачије. Босиљка Лојаница има 14 година и планира да се школује ван Пештера.

"Ја планирам да идем даље. Не у Сјеници. Него даље. Баш. И волела бих да има баш доста људи да би ми се дружили. А овако има веома мало", наводи Босиљка Лојаница.

У селу знају да им будућност зависи од деце. У Ступу су путеви асфалтирани. Посла има у пољопривреди или у оближњем Штављу где се већ 400 година ископава угаљ. У Штављу је и КУД које окупља младе из свих села.

"Све млађих је више који остају на селу. Све је више млађих тако да, надамо се да ће Ступ да има лепу перспективу у будућносати", сматра Никола Пешић из Ступа.

Школу у Штављу где долазе и деца из Ступа, Брњце и Драгојловића похађа 125 ученика. У тим селима и још 11 заселака има 700 домаћинстава и у њима је претежно српско становништво.