Преминула глумица Јелица Војиновић

Јелица Војиновић рођена је 23. маја 1935, у Лозници. Играла је у Светозареву, Нишу, Суботици, Сплиту и Шибенику, а 1985. године пркључила се ансамблу Шабачког позоришта. Са овим ансамблом, одиграла је више од осамдесет улога, великог жанровског распона: од комедије, преко класичне драме, до авангардне драме 20. века.

На сцени, подарила је живот Жени која пита, Хасанагиници, Мајци Јевросими, Јелени Ћетковић, Мили Стојадиновић, Лаури из Стриндберговог комада Отац, Линди из Смрти трговачког путника, Есми из Омера и Мериме, Гини из Путујућег позоришта Шопаловић, Катици Брадвици из Смртоносне мотористике Аце Поповића, Симки из Нушићеве Ожалошћене породице, Фјокли Ивановној из Чеховљеве Женидбе, Марти из Олбијевог дела Ко се боји Вирџиније Вулф, Алиси у представи Плеј Стриндберг, те бројним принцезама, мајкама, теткама, алапачама, вештицама, кумама, бакама и старамајкама - малим улогама које глумца чине великим.

Била је истинска дива и најпрепознатљивије лице шабачког ансамбла, а за свој рад добила је низ значајних уметничких признања.

Пет пута награђивана је као најбоља глумица Фестивала "Јоаким Вујић", а на истом Фестивалу 1982. године, добила је и награду за неговање сценског говора и културе.

Добитница је Ордена Републике са бронзаним венцем, Октобарске награде Града Шапца, Награде Војвођанских позоришних сусрета, Плакете "Живорад Жика Поповић", Сребрне плакете СО Шабац поводом јубилеја 40 година рада Народног позоришта "Љубиша Јовановић" и Златне плакете Града Шапца за "веома успешне и високо уметничке остварене креације у позоришту".

Након одласка у пензију, 2000. године, додељено јој је и Посебно признање за врхунски допринос култури, које се у медијима понекад назива и "национална пензија".

Улога по којој је памте најмлађе генерације позоришне публике, била је улога Госпође Смит у култној шабачкој представи Ћелава певачица, коју је по комаду Ежена Јонеска режирао Никита Миливојевић. За своју Госпођу Смит, Јелица Војиновић је награђена на Позоришним свечаностима "Љубиша Јовановић" у Шапцу, 1994. године.

Јеличин раскошни таленат и велику посвећеност позоришном раду, наследила је и њена ћерка Александра (1971), која је, од детињства, гледала представе и пратила пробе у Шабачком позоришту ... Од 1996. године, Александра је и сама постала чланица шабачког ансамбла, а њена ћерка, Јеличина унука - Нађа, кренула је путем своје мајке и баке, па данас студира глуму.

Позоришна публика Јелицу Војиновић памтиће као уметницу великог формата и глумицу чији је рад обележио последњу четвртину 20. века. Колегинице и колеге и Шабачког позоришта, у Јелици Војиновић виде више од глумачке диве: била је пример честитог односа према животу, свету, позоришту, одлична сарадница, пријатељица и партнерка на сцени.

Шабачко позориште овим тужим поводом, одаје пошту једној од најзначајнијих глумица које су играле на нашој сцени:

"Ништа није комично, све је трагично. Ништа није трагично, све је комично, све је стварно, нестварно, немогуће, појмљиво, непојмљиво. Све је тегобно, све је лако, написао је Ежен Јонеско, један од последњих писаца чијим је реченицама удахнула живот наша Јелица... Хвала јој за комично, трагично, стварно, нестварно, немогуће, појмљиво и непојмљиво искуство позоришта које смо са њом делили."

Комеморација посвећена Јелици Војиновић, одржаће се у суботу, 8. јуна, у 11 часова, на Великој сцени "Љубиша Јовановић" Шабачког позоришта. Сахрана је истог дана, у 13 часова, на Доњошорском гробљу.