Јединствена шума кримског бора на падинама Црноока

Кримски бор углавном расте крај водених површина, има га на Криму, у Малој Азији, Грчкој, Бугарској, Македонији. Јарешник, код Босилеграда, планинско је место, најзначајнији локалитет кримског бора у нашој земљи. У источној Србији има неколико појединачних стабала.

Борови у Јарешнику су високи и до тридесет метара, пречник стабла је око један метар.

"Карактеристично за овај кримски бор је да имају сиву, жућкасту кору која је у подножју доста изрезбарена, храпава", објашњава еколог Микица Василев.

Јарешник је био строги резерват природе и 1961. године, а пре неколико година Завод за заштиту природе урадио је ревизију заштићеног простора. Установљено је да се популација кримског бора повећала, пре 50 година било је 201, сада је пописано 795 стабала.

Процењује да су нека стара око 250 година. Осим борова на том локалитету расту и букве. Од Босилеграда заштићено подручје удаљено је 30 километара, земљаним путем и теренским возилом долази се до Јарешника за један сат.

Да би се дошло у строги резерват природе Јарешник потребна је специјална дозвола, али и посебне планинарске вештине, јер од макадамског пута овај део је удаљен око 500 метара навише, уз планину Црноок.

Резерват природе простире се на 6,2 хектара, управљач је Јавно предузеће "Србијашуме".

"То је чудо природе. На шта расте, да ли му природа одговара, да ли поднебље, земљиште, то су огромни борови који тамо расту свакодневно, и сад се увећавају. Много добро што долазе људи да виде, да се сликају", Владимир Захаријев, председник Општине Босилеград. "Кад станете поред њега, ви изгледате као малецка луткица и онда је то велика шанса за туризам."

Има доста планинара, организује се џипијада, има и боровница, наводи Микица Василев.

У општини Босилеград још два су заштићена подручја, Црноштица и Петковска махала, споменици природе треће категорије. Теже да заштите и друга подручја, Босилеградски крај познат је по природним лепотама, близу је и Власинска висораван.