Нема новца за Смедеревску тврђаву?

Кула 11 Смедеревске тврђаве преживела је савезничко бомбардовање у Другом светском рату. Од тада стоји одвојена и искривљена за пет степени према југу.

Прошле године су њени темељи осигурани, али ове Министарство културе и информисања није определило новац за завршетак радова. Прва брига је безбедност туриста.

„Постоји сада минимална опасност да се са врха можда обруши неки камен, али тачка поред те куле није толико фреквентна”, објашњава Јовица Бела, туристички водич. „Нама туристи улазе са друге стране.”

У Регионалном заводу за заштиту споменика сматрају да континуитет у обнови и одржавању Смедеревску тврђаву са прелиминарне Унескове листе, на којој је годинама, може да преведе на званичну.

„Када је Смедеревска тврђава у питању подразумева много већу бригу државе у смислу системског дугорочног планирања које би имало предвидљивије финансирање и план”, каже Дејан Радовановић, Регионални завод за заштиту споменика Смедерево. „Уколико би износи били већи, онда би и брзина рада била већа.”

Из Министарства културе поручују да су ове године обезбедили 2,5 милиона динара за археолошка истраживања, неопходна за реконструкцију главног улаза тврђаве, уколико 2020. године добију очекивана средства из ИПА фондова.

Током Другог светског рата Немци су Смедеревску тврђаву користили за складиштење оружја и муниције. Што због близине пруге, али и због огромног простора од 10 хектара који тврђава поседује. Велика експлозија тада је оштетила и срушила главни улаз и неколико кула.

Када су Турци напустили Смедеревску тврђаву крајем 19. века, она је била готово у истом стању као и 400 година раније када ју је саградио деспот Ђурађ Бранковић. Све недаће десиле су јој се у 20. веку.