Ју, на'пако – 3.000 заборављених мачванских локализама

Пред празнике из штампе je изашла необична књига "Ваке се речи говору у Мачви", двојице ентузијаста – новинара Миомира Филиповића и генерала Драгана Аврића. Несвакидашња збирка садржи око 3.000 заборављених мачванских локализама, који су и својеврсни подсетник на лепоту традиције и обичаја.

Пређашње мачванске речи које данас делују искривљено, лингвистички неправилно, аутентична су слика Мачве, њених шорова, амбара и гуња, бабине погаче из беле торбе, али и мачванске душе и људске ћуди. Многе су донете досељавањем, ратом и бежанијама, бројне створене и дограђиване баш у Мачви.

"Отоич прође иксан џадом. Да сада некога у Митровици питате шта то значи, он не би знао, али ми, и ја као дете, то знамо. Малопре човек прође путем", рекао је прим. др Предраг Тојић из Мачванске Митровице.

Карактеристичне фразе, поређења, благосиљања и грдње, као и посебности у говору – изостављање вокала, префикса и акценатске дужине, аутори су записивали неколико година са жељом да сачувају важан део идентитета.

"Сматрали смо да су напуштене речи као напуштена кућа – да се брзо закорове, затраве, забораве и нестану. Сматрали смо да тако нешто не треба да се догоди и овде смо сакупили један број таквих речи", каже аутор књиге Драган Аврић.

Богатство тих речи је било много веће него данас, сматра Миомир Филиповић.

"Данас дете, моје или ваше, било чије, говори око двеста српских речи. А једна баба, која је била неписмена, имала је по пет-шест речи за једну ствар", каже Миомир Филиповић.

Рецензетни кажу да су дијалектизми и провинцијализми садржани у књизи део богатства српског језика, и чувају његову изворност. Живи, сочни, често и поетски, образовног су карактера, зато је књига занимљив "Мачвански речник".

"Нека од највећих истраживања су била спроведена на територији шумадијско-војвођанског дијалекта, али ово, мачвански говор још није обрађен. Сигурна сам да ће ова књига наћи своје место не само на полицама заљубљеника у Мачву, Мачвана, него и научника, истраживача говора", истиче рецензент проф. др Слађана Миленковић.

Кад се Мачванска чуди, она каже "ју, на'пако!" Кад нешто не долази у обзир – "ма, каки то!", а кад неком тепа, вели "рано моја!" Због богатства језика, аутори ове необичне збирке, оставили су на крају књиге празне листове, како би их читаоци допуњавали старе мачванске речи са жељом да оне трају.

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 08. јан 2019, 11:11)
Nikola [нерегистровани]

Izdavac

Da li neko zna kako doci do knjige tj. gde se moze kupiti. Guglao sam ali nisam uspeo da pronadjem.

(понедељак, 07. јан 2019, 08:34)
anonymous [нерегистровани]

Отоич прође иксан џадом

Pa nisu ovo lokalizmi nego turcizmi.
Isto su pricali u mom kraju, a nisam iz Macve.