Мушмула скоро заборављена воћка

Да би мушмула достигла врхунски квалитет добро је да дочека први мраз, наводе воћари. Ове јесени мраз је закаснио, али је са друге стране било довољно сувих дана за бербу, што је такође битно, наводе берачи које смо затекли воћњаку у Хоргошу, једном од ретких где има овог воћа.

„Мушмулу беремо одоздо, докле је можемо дохватити, а затим са лотри беремо плодове на врху дрвета. Већ у брању одвајамо меке од тврдих мушмула. Што се тиче технике брања, исто је као код јабуке например”, каже Каролина Немет.

Произвођач Јене Шерфезе каже да је у овом воћњаку од 200 стабала највише имао тону и по мушмула. Ове године ће бити мање, јер су нека од стабала остала сува. Након брања постоји посебан поступак чувања мушмуле.

„Битно је да је чувамо у неким холандезима на ниској температури, мислим два - три степена и постотак влаге да буде довољно висок, негде око 80-90% и да буде мрак, онда ће се омекшати. Значи ова мушмула што се сад обере за неких десет дана ће бити онако за, спремна за пијачарење”, наводи Јене Шерфезе.

Мушмула се у Србији гаји спорадично, засади су реткост. У Пољопривредној стручној служби у Чачку кажу да имају податке о само једном засаду на својој територији.

„Информисани смо да постоји само један засад у Милићевцима на неких двадесетак ари и ту је произвођач био принуђен да смањује број садница управо због евиније која напада ову врсту”, каже мр Бранко Танасковић, из ПСС Чачак.

Мушмула годинама уназад на пијаци има цену од око једног евра за килограм. Произвођачи са севера Бачке извозе је у суседну Мађарску где је сматрају лековитом и продаје се непрерађена, док се код нас од ње производе и џемови у кућној радиности.