Златибор: "Храна сутрашњице"

Како можемо променити свет храном коју једемо? Да ли је то што једемо глобално питање, јер утиче и на нас и будуће генерације, или је то локално питање, будући да се храна управо ту и производи - у локалним заједницама? То су неке од тема на дводневној конференцији "Храна сутрашњице", на Златибору, коју је организовала шведска амбасада са локалним организацијама и предузетницима Златиборског округа.

И Јасминка Костић, која се из Београда вратила у Криву Реку, и Борко Павић, који је остао у родним Горјанима, у производњи здраве хране виде будућност.

"Али су нам преко потребни подршка и државе и републике, као и осталих могућих донатора да тај наш финални производ изађе из званично сертификованих прерадних погона. Ми то појединачно не можемо сами да остваримо", каже Борко Павић, председник Удружења "Органско село" из Горјана.

"Овде у околини апсолутно су у стању да произведу квалитетну храну, али је проблем како то пласирати, како то довести до Београда, и ван Београда, ван Србије", каже Јасминка Костић (фарма "Коза и вук").

Досадашња искуства кажу да је удруживање решење, уз посебну бригу о очувању здраве животне средине.

"Храна већ јесте предмет сарадње између Шведске и Србије, и ми желимо да видимо шта још може да се уради, то је једно, али да би се добра здрава храна произвела треба се имати обзира према животној средини", каже Јан Лундин, амбасадор Шведске.

"Шведско искуство које би могло да се пренесе у Србији је рециклажа чврстог отпада, да тај отпад може поново да се користи и да може да се уништи на безбедан начин за животну средину", сматра Ула Андерсон из Амбасаде Шведске у Београду, задужена за развојну сарадњу.

У чајетинској општини већ деценију, развојни планови се ослањају на скандинавска искуства.

Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина каже да Општина Чајетина и даље са шведском амбасадом и Владом наставља на пројекту изградње рециклажног дворишта и уклањању смећа на месту настанка.

"Зелено" размишљање у процесу производње хране, смисао је шведског пројекта Храна сутрашњице представљеног на Златибору.

"Волела бих да као један од битних резултата овог пројекта буде то да се у Србији препознају младе снаге, они млади људи, млада памет која би желела да се бави питањем здраве хране и питањем производње здраве хране", каже Биргита Тенандер, менаџерка пројекта "Храна сутрашњице".

Суштина је да сами морамо бити промена коју желимо да видимо, са чим је сагласан и Борко Павић, чије удружење "Органско село" има подршку Министарства пољопривреде, мада још увек недовољну.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 01. мај 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво