Тежак живот браће из Трговишта

Браћа Новица и Срба Станковић из Трговишта, две деценије су радно експлоатисани, уз ограничену слободу у Македонији. Радили су без новчане накнаде код више послодаваца као чобани, али и друге тешке послове. Пре десет година пребегли су у Србију и свој родни крај Козји Дол код Трговишта. Како сада живе проверавале су наше колеге из врањског дописништва.

Невоље их и даље прате, болест, повреде, немаштина, и сећања на немиле догађаје из прошлости. Тридесетосмогодишњи Новица и годину дана млађи Срба живе у адаптираним просторијама старе школе у Козјем Долу, у лошим условима, од осам хиљада динара социјалне помоћи.

"Тешко је али шта ће не може се ништа. Шта вам најтеже пада? Па најтеже је што немамо свој дом, своју кућу. Своју да имамо имовину, своје да имамо, да смо ми газде, а не да седимо у задружном дому у распаднутој школи, што зими не може да се загреје довољно", каже Новица Станковић из Козјег Дола. 

Србу је притисла болест, проблеми са срцем и плућима, а Новицу је пре четири године повредио бик и од тада је инвалид. 

"Са срце ту ме мучи, сад је почело нагло да ме мучи. Не могу да радим тешко.Највише ме мучи у леђа", жали се Срба Станковић из Козјег Дола.

"Ја ходам на штаке, а не треба ништа да примам, никакво примање немам, нити туђу негу, ништа", надовезује се Новица Станковић из Козјег Дола.

Зла судбина задесила их је после смрти оца Крстана 1984.године. Да би преживела, њихова мајка Олга прешла је да живи у погранично село Герман код Криве Паланке у Македонији. Пристала је да Срба и Новица надниче. Чували су овце за храну и спавали у шталама, шупама, на земљи, и често били злостављани. Сећања на то прате их и данас.

"Један ме Стојадин туко, што нисам ни згрешио у животу, нисам направио лоше у животу. Малтретирао ме, туко ме и друге је тукао", присећа се Срба Станковић из Козјег Дола.

Локална самоуправа у Трговишту пронашла је донатора који би браћи Станковић саградио кућу на црквеном имању, кажу да су то они одбили. Срба и Новица желе да живе као и други људи, сањају свој дом и мир који кажу нису пронашли ни данас.



 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво