Какви су резултати популационе политике?

Град Ниш из године у годину мањи је за 2200 становника, у сврљишком крају број умрлих годинама је три и више пута већи од броја рођених, у општини Гаџин Хан између свака два пописа број житеља смањује се за око 20 процената, па велики број нежења у селима или школе са једним или двоје ђака у Нишавском округу нису реткост.

„Наредне две године неће бити уписа у први разред , можда тек за три године, јер има још двоје деце у овом селу околини", каже Андријана Николић, учитељица из села Сопотница код Гаџиног Хана.

Пет стотина милиона динара, издвојених за ову годину, у оквиру мера популационе политике биће распоређено општинама за инвестирање у оно што саме процене да је најпотребије.

„Негде је то улагање у здравство, негде у стручне кадрове, вртиће, неговатељице, у запошљавање младих људи кроз старт апове, тако да мораће и локалне самоуправе да преузму део одговорности да нам резултати буду бољи", објашњава Проф.др Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за популациону политику.

„На пример, за брачне парове издвајамо 350 хиљада динара ако остану на селу и баве се пољопривредном производњом", подсећа Јелена Трифуновић, председница Општине Сврљиг.

На стручном скупу на Економском факултету у Нишу речено је да популациона политика и регионални развој морају да се третирају заједно.

„Ако постоји боља развијеност подручја људи ће остајати, јер ће моћи да нађу посао. То је исплативо и за државу Србију, јер неће бити великих издвајањаза мигграције и инфраструктурне пројекте неопходне када се градови шире", каже Проф. др Јадранка Ђуровић Тодоровић, декан Економског факултета у Нишу.

У циљу останка улаже се у покретање и развој задруга као базичне активности, али и друге мере.

„Покретање малих и средњих предузећа, то је аспект подретања привреде. Затим развој инфраструктуре, изградња путева", сматра Милан Кркобабић, министар задужен за равномеран регионални развој.

Локалним самоуправама у Нишавском округу упућен је позив да