Горачићи: У славу кумства

У драгачевском крају трпеза је кажу незамислива без чувене јеличке гибанице. Оброк којем не могу одолети ни најприљежнији посвећеници разним дијетама припрема се од кајмака, јаја, сира, кора, млека.

"Више је калорична. То су старе баке спремале за доручак, да би то било мало брже, да би се кренуло на рад", објашњава Горица Стевановић из Горачића.

Калорије се лако могу потрошити, али за праву гибаницу, иако се брзо спрема, потребна је вештина.

"Много значи техника припремања", каже Душан Штулић, професор Високе хотелијерске школе Београд. "Да се не гњави, да се коре ређају растресито."

Јеличка гибаница је, кажу, боља од ужичке, али то предјело није оригинално без основне брдске сировине - млека.

"Због тог умањеног приноса, можда је бољи квалитет траве, можда је бољи квалитет силаже, можда је бољи квалитет кукуруза, због умањеног приноса. Тако вам је и са млеком. Да, сигурно је ‘алпско’ млеко са Јелице", каже Зоран Костић из Горачића.

У то се уверавају и ученици угоститељских школа, који сваке године долазе на Кумовијаду у Горачиће, да се такмиче у припреми гибанице и да пробају кумовски купус.

"Моравски, заливан освештаном водом и у освештаној се води киселио и зато нам је кумовски купус", каже Милутин Тошић из Мрчајеваца. "Имам састојке које добијам из Холивуда и са Јамајке. Ако будемо трчали добро, знајте да делује тај зачин."

Ипак је главни зачин љубав, а уз купус је обавезна и кумовска проја, не обична, већ оплемењена, преливена претопом. Да увек буде свежа. Може и од јагњета, које се пече на драгачевски начин.

"Сјеничко јагње је најслађе, а најлепше су килаже 35-36 кила, најслађе месо", тврди Владан Вуловић.

У квалитет драгачевске трпезе уверили су се и гости из Мађарске, који су припремили гулаш. Упркос разликама и језичким баријерама међу народима, гастрономија је без сумње онај универзални језик који лако, и без преводиоца, повезује људе.