Сусрет после пола века у богутовачкој школи

Као осмаке школе у Богутовцу, наставници су их последњи пут прозвали пре пола века.

"Неке људе сам виђала и раније, а неке нисам видела стварно педесет година", каже Љиљана Савковић. "Не могу да вам опишем тај осећај. То треба доживети."

"Сви смо се променили, па и ја", Марија Ђукић, наставница у пензији. "Сви имамо још и неко кило више па се ето заборави. Али је тако срдачан сусрет, диван, то је једна дивна генерација, памтим их као веселе."

Веселије су биле и године када су били ђаци. У школи је било и више од 400 ученика, само у тој генерацији педесет четворо.

Стара школа у Богутовцу срушена је у НАТО бомбардовању, нова је саграђена 1999. године. Они који су је правили били су оптимисти, предвиђена је за 250 ученика. Међутим, данас овде иде само 42 ђака.

Ове године има само два првака, каже Срећко Тодорић из Богутовца: "Догодине нема ниједан, тако да перспектива нимало није ружичаста."

Зоран Бањанац са супругом и два сина остао је у родном месту. Каже да су школско двориште и фудбалски терен једина места где деца могу да се забаве:

"Ја сам се запослио пре неких 17 година, остао сам ту, живимо ту мало од те моје плате, мало од пољопривреде и тако. Можда има негде где је боље, ја немам куд одавде.

Од бомбардовања све је кренуло низбрдо, сведоче мештани места на које је пало више од 120 пројектила. Пре тога, само земљорадничка задруга имала је четрдесеторо запослених и 240 коопераната. Радила је Богутовачка бања, Магнохромов рудник, Беопетрол.

Некад је било око 320 радника у Богутовцу са Бањом, каже Милорад Александрић, сада их има можда двадесет пет - двадесет шест.

"Богутовачка бања је затворена, ни гостију, ни радника, ни бракова", каже Тодорић.

У селу које је до 1960. године било општина, данас раде једна продавница, бензинска пумпа, стругара и дрвнопрерађивачка радионица и три угоститељска објекта.