Идвор: Пупинова Олимпијада

Михајло Пупин је био веома тужан што је његов Идвор толико мали да га нема ни на једној географској карти и зато је 1900.године када је постао веома познат и цењен по својим калемовима одлучио да реч Идворски дода свом имену да би и свет чуо за његово село на које је био веома поносан.

"Идвoрци су веома захвални на свему што је он учинио и за Идвор и за човечанство", каже Љупка Моришан, водич у музејском комплексу Михајло Пупин"-Идвор. „Иако морам да кажем да није на најбољи начин одржаван његов музејски комплекс који од 1979.године није обнављан, а у тој поставци се налази и његова родна кућа која је претворена у музеј."

Драгиша Матић-Уча је фасциниран делима свог Михајла и читав радни век посветио је изучавању његовог стваралаштва. И данас највише воли да седи на клупи преко пута Пупиновог споменика и да дочекује нове посетиоце:

„Био сам присутан и са ове клупе сам гледао како група старијих људи, а касније сам сазнао да су то исељеници из Америке, су пришли споменику, прекрстили се и пољубили ципеле Михајлу Пупину", каже Драгиша Матић-Уча из Идвора. И додаје: "Ако су они могли из Америке да дођу и да се поклоне зашто ја не бих могао сваког дана да седнем овде и да размишљам о њему".

Пупин је након завршене основне школе у Перлезу и похађања панчевачке Гимназије, 1872.године отишао из родног Баната на школовање у Праг, а када му је отац умро желео је да се врати кући и да помогне мајци, која му је била и највећа подршка, али она му то није дозволила.

У тешким тренуцима приликом школовања Пупин је увек имао на уму речи своје мајке Олимпијаде која му је једном приликом рекла: знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса, знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у бољу и лепшу будућност.

Ове речи Михајло Пупин је добро запамтио и касније је својим научним делима задужио човечанство, а доброчинством, хуманошћу и патриотизмом заслужио да га вечно памтимо.