Коме смета дрворед поред Бегеја

Пре четири године подигнут је дрворед поред Бегеја уз бициклистичку стазу, а за то време свака од 200 садница је бар по једном уништена. У зрењанинском Еколошком покрету "Панонска зора" наводе да штета није само у до сада уложених 200.000 динара већ још више у томе што су та стабла до сада могла већ бити формирана, на корист Зрењанинцима.

"Ово није једини дрворед у граду", каже Вукоман Максимовић, председник "Панонске зоре". "Имамо и дрворед у Панчевачкој који неколико пута, годинама понављамо, али га и даље, због деструкција, морамо  допуњавати. Имамо дрворед и у Вардарској и Загребачкој улици, али ту су помогли комшије који су били вредни."

Стручњаци наводе да није лако одгајати саднице, јер их, поред несавесних грађана, уништава и суша.

"Ако је у јесен сађено треба на пролеће извршити исправљање и нагртање земље", објашњава инж. шумарства Богдан Босанац. "Треба бар две године и окопати, а сваке године поготово ако су екстремне као прошла година треба бар четири-пет пута да се залије."

Да би се дрвеће у зеленим оазама у Зрењанину обновило неопходно је да се планирају средства за то из локалног буџета. За те намене последњих година било је мало новца.

"Оно заиста што је евидентно, што се дешава у последње време, лом садница", истиче  Данијела Танчић, из ЈКП Чистоћа и зеленило. Ми мењамо колико можемо и највећи проблем је настао код лома садница у улицама Краља Петра Првог и Народног фронта и те саднице ће бити замењене у току ове недеље."

Са 2,5 одсто пошумљених површина, Зрењанин је далеко испод европског просека који је 40 одсто. Ништа боље није ни у околним општинама Средњег Баната, који је са 7.300 хектара, област са најмање дрвећа у Европи.

нтно, што се дешава у последње време, лом садница. Ми мењамо колико можемо и највећи проблем је настао код лома садница у улици Краља Петра првог и у улици Народног фронта и те саднице ће бити замењене у току ове недеље."

Са 2 и по одсто површина под шумским растињем, Зрењанин је далеко испод европског просека пошумљености који је 40 одсто. Ништа боље није ни у околним општинама средњег Баната, који је са 7300 хектара, област са најмање дрвећа у Европи.