Откривен најстарији средњовековни надгробник у Поморављу

Милорад Гајић из Здравиња, сеца се да је камен виђао још као дечак, пре седам деценија. Неким чудом до дан данас нису га померали ни деца ни одрасли. Као повратник из Швајцарске купио је ово имање, а са њим добио и необично обележје.

"Мислио сам да овај, су то нешто Турци писали, неки натпис и тако. Неко од деца је реко да можда се налази новац испод њега и ово и оно. Реко немам ни појма", каже Милорад Гајић.

За разлику од домаћина, археологу  је на први поглед било јасно да је у

питању аморфни надгробник са именом  покојника - раба Божијег Марка, сина
мати Радославе, преминулог 8. јула 1292. године.

"Слободно могу да га упоредим са спомеником из звоника Цркве Лазарице, а који се данас налази у поставци крушевачког музеја, који слови за најстарије надгробно обележје код нас. Али овај споменик то мења, јер овде конкретно имамо и датум и годину и месец у коме је подигнут. Ради се о времену владавине краља Милутина", каже Марин Бугар, археолог.

Други средњовековни надгробник, век и по млађи, пронађен је пре више година, три стотине метара од домаћинства Гајић и данас краси порту цркве Светог Ђорђа у Здравињу.

Датира из времена владавине Деспота Стефана Лазаревића. Тада је још било мало писмених људи, па га уклесана два средњовековна текста и уз то име ктитора сврставају у посебне и ретке споменике у Србији.

"Наравно све ово у ширем контексту гледано везано је за неку средњовековну некрополу, неко гробље, које је вероватно било у овом крају и које је било сигурно повеће, а опет у вези са неким насељем", каже Марин Бугар, археолог.

Имена топонима Селиште и Гробљиште у близини, иду у прилог овој претпоставци која ће тек бити детаљно истражена, уз сугестију да је овако вредним налазима ипак место у музејским поставкама.