Изложба "Римски новац Шумадије"

Ковање новца у Риму, почиње у 4. веку пре нове ере, готово 500 година, након оснивања града. Законом се уводи приказивање портрета на кованицама, а то право, први добија Цезар. Императори кују златни и сребрни новац, а Сенат, само бакарни.

На нашем простору, који је припадао римској провинција Горња Мезија, радиле су ковнице у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици и Виминацијуму.

"Новац Виминацијумског ковања,на реверсу приказује фигуру младе жене која стоји између симбола две легије-седме Клаудијеве и четврте Флавијеве, које су биле стациониране у Виминацијуму и Сингидунуму", каже Марија Сарић, виши кустос археолог, ауторка изложбе.

Сви важни догадјаји у историји Римског царства, приказани су на новцу. Од божанстава, преко дивљих животиња као симола снаге владара, до словних ознака.

"Оно што су за на,например, новине, телевизија, или интернет, слободно можемо да кажемо, да су то, за Римљане били, био новац", каже Марија Сарић, ауторка изложбе.

Римски новац - који је у наше крајеве, стизао са разних страна, највише у трећем и четвртом веку- сведочи о интензивној трговини на територији данашње Шумадије.

"Римски новац из нумизматичке збирке, добијен је на различите начине. Нешто, да кажемо, случајним проналажењем, нешто је поклонима, а један део је нађен у периоду, када су наши познати археолози, се бавили истраживањима на нашим просторима", каже Ненад Ђорђевић, директор Народног музеја у Крагујевцу.

На изложби су, осим новца, представљени римски мерни инструменти: кантар са теговима и бронзане статете бозанства трговине -Меркура .Сведоци привредног, економског и политичког развоја на нашим просторима, на којима је рођено 18 римских царева.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 37 438 707