ХИСПА посвећена превенцији

Србија је међу водећим земљама у Европи по последицама смтности од инфаркта, можданог удара и шлога. Пре четири године основано је Удружење ХИСПА, које ствара мреже центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога како би помогло да се побољшати здравље и продужити животни век грађана Србије и региона. То је такође било тема и минулог викенда на Златибору.

Када је иницирао формирање ХИСПЕ, професор Др Небојша Тасић на основу богатог искуства желео је да се иновативним програмом сачува здравље и спречи, или одложи, болест.

"Програм је пре свег природног карактера. Зашто? Зато што ми пре свега укључујемо нефармаколошке мере лечења на почетку. Значи, посебну пажњу посвећујемо физичкој активности, али на један квалитативан, едукативно здравствени начин. Значи, различитим врстама дијете, исхране, значи посебну пажњу посвећујемо антистресу, програмима одвикавања од пушења и алкохола. Али све је то персонализовано, мултидисциплинарно и наравно, кад је то неопходно ту су и лекови, али тек након тога што ми променимо стил и начин живота и практично креирамо сваком од нас један задовољавајући начин да се посвети сам себи и из себе извуче најбоље, највише", каже роф. др Небојша Тасић, председник ХИСПЕ, начелник Центра за хипертензију ИКВБ Дедиње.

Физичка активност може да замени било коју дозу већине лекова - али обрнуто није могуће. Поред активности, превенција или очување здравља зависе и од трпезе.

"Да једемо све што је зелено и црвено, а да избегавамо оно што је бело. А бело знамо шта је, то је шећер, то је со, то је брашно. Тако треба тежити да се узима што више воћа и поврћа, најмање пет порција воћа, 3-5 порција воћа и поврћа у току дана. Уједно са здравим начином исхране и избегавањем пуномасних намирница и месних прерађевина треба редовно спроводити физичку активност", каже проф. др Марина Дељанин Илић, директорка Института "Нишка бања".

Међутим, стрес је један од главних окидача за хипертензију, инфаркт, мождани удар или шлог. Највеће богатство нису материјална добра већ здравље - тврде лекаре и додају да је за његово очување најважније позитивно размишљање.

"Јер ако немају радост душе, ако се не смеју, ако нису оптимисти, онда су они као ковачки мех, дишу, а не живе. Практично тај живот није испуњен радостима и онда улазак у неку субдепресију, значајно погоршава кардио васкуларна и церебрално васкуларна обољења. И на крају долазе лекови, мада би пацијенти најрадије да пију лекова, али оне прве две физичка активност и утицај на стрес, односно радост душе да некако прескоче", каже проф. др Стеван Илић, кардиолог.

Мисија Удружења ХИСПА и јесте едукација свих грађана у центрима по Србији и на Балкану, јер лекови су ипак нешто што треба да буде крање решење за боље здравље.

Мноштво позитивних ситница могу употпунити живот и усмерити га позитивном размишљању, кажу лекари.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.