За сладолед једног Лесковчанина чека се у редовима

Дошли су у Лесковац са неколико кофера и старим, традиционалним рецептом за припрему сладоледа. Џелал је занат учио од оца. У радњи је од тринаесте године. Некада се, каже, сладолед припремао ручно, а онда су им ови италијански миксери стари скоро пола века олакшали посао.

Млеко, јаја, шећер главни су састојци ледене посластице, али тајну саме припреме не откривају. Рецепт се преноси са колена на колено.

"Мислим да је квалитет у кувању. Немам намеру да променимо рецепт значи то ћу да им оставим у аманет, да то продуже", каже Џелал Исени, посластичар.

Џелаловим стопама крећу и деца, шест ћерки и син. Суада је завршила Учитељски факултет, а Ахмет је уписао Медицинску школу. Образују се, али чувају и занат.

"Много је лепо, уживаме, тако што гледате и више", каже Суада Исени, ћерка.

"Од малена сам овде. Учим, гледам отац и то. Леп занат", каже Ахмет Исени, син.

У корнету, порција или овако упакован. Лети се дневно прода и педесетак килограма сладоледа са петнаест различитих арома. Од јутра до поноћи не стају.

"Научила посо од њих и задовољни смо. Пуно посла има, пуно се ради, али тако и треба", каже Тамара Коцић, радница.

Укус посебан, квалитет исти годинама, зато Лесковчани овде радо долазе.

"Живим 42 године ван, не у Лесковцу у другом граду и никад нисам престала да долазим", каже једна госпођа.

"И укус и цена је приступачна и љубазност", додаје друга.

"Живимо у Вучју кад дођемо у Лесковац долазимо код овог газде, купујемо сладолед, јер је најлепши".

Старији воле ванилу, јер их, кажу, подсећа их на младост, млађи бирају најчешће јагоду, киви и банану. Да се расхладе и, кажу, засладе душу. А још кад се  спрема с много љубави онда мора да буде другачији.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131