Зашто тинејџери беже од куће

Друштвене мреже, електронски и онлајн медији, пренели су почетком маја као хитну, непроверену вест да је у Крушевцу нестала девојчица. Иако је узнемирила јавност, званичну пријаву о томе  полиција није добила.

Незванично, реч је о малолетници из другог града која је од куће отишла због љубави. Склапање ванбрачних заједница и емотивне везе са којима се родитељу не слажу, стручњаци кажу, у тинејџерком узрасту чест су мотив за бег из родитељског дома.

Због изостанака и лоших оцена, према показатељима београдске полиције, крајем школске године и полугодишта расте број пријављених нестанака деце. Најчешће у породицама са ауторитарним ставом васпитања, али и тамо где има партнерског насиља, занимаривања или злостављања.

"Само бекство може бити симптом, да укаже на неку породичну проблематику или неки проблем који дете има. Иако је то ређе, може да се јави спорадично. Тада, ако су обавештене, стручне службе преузимају одређене кораке и све може да се заврши на томе. Али са друге стране може да буде и показатељ да постоји неки дубљи проблем. Да прати и скитњу, и просјачење и деликвентно понашање и многе друге облике поремећаја понашања младих", каже Ирена Зарић, специјални педагог Центра за социјални рад у Крушевцу.

По пријему пријаве о нестанку малолетника полицијска потрага, у коју се укључује и Центар за социјални рад, креће одмах. На подручју Расинског округа прошле године успешно је решено 19, а од почетка ове девет таквих пријава.

"Највећи број деце која беже од куће је између 14 и 18 година. Адолесценција је и иначе период када се пробијају границе, крше правила, због чега су начин на који им родитељ приступа и граница која им се тада поставља веома важни. Тамо где имамо бекство испод 14 година , то већ указује на врло озбиљне проблеме у самој породици, али и код детета, у његовим индивидуалним карактеристикама", каже Ирена Зарић, специјални педагог Центра за социјални рад у Крушевцу.

Посебну опасност представља чињеница да су деца када побегну од куће, у повећаном ризику од експлоатације, насиља и трговине људима.

"Читаву ситуацију, поред тога што су деца тада без надзора одраслих особа, отежава то што се врло често надју у друштву асоцијалних вршњака. А деца се у групи понашају сасвим другачије од онога када су сама. Неретко дођу у контакт са алкохолом и психоактивним супстанцама", каже Ирена Зарић, специјални педагог Центра за социјални рад у Крушевцу.

Иако се најчешће безбедно врате кућама, препорука родитељима је да обавезно потраже помоћ стручњака, јер је проналажење узрока за бег кључ за решење проблема.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707