Соба сећања и берза рецепата

Кућа Цветића у краљевачкој Улици цара Лазара 2, кроз свој Музеј слатка, традиционалне посластице, којом се гости дочекују у свакој српској кући, представила је у оквиру овогодишње Европске ноћи музеја, породично наслеђе, као део колективног грађанског идентитета и вредног културног блага Србије, старијег од једног века.

Лидија Цветић подсетила је да су они први пут врата своје куће отворили баш за Ноћ музеја 2010. године, а након тога, опет поводом Дана европске баштине у септембру прошле године, чија је тема била "Живети са наслеђем - културно наслеђе и заједнице".

"То нас је, као породицу која континуирано дуже од 100 година живи у својој кући, посебно мотивисало да отворимо врата свог дома и да рестаурирано наслеђе представимо и нашим сугррађанима",  рекла је за портал Круг Лидија Цветић.

Она је додала како њена породица жели да свој лични простор претвори у простор културног локалног дијалога. За овогодишњу Ноћ музеја Цветићи су у кући из 1908. године организовали два програма: берзу рецепата и собу сећања.

На берзи рецепата, посетиоци куће Цветића могли су да размењују рецепте наших бака, комшиница и познаника.

"Овде се налазе изложени наши најстарији и најбољи породични рецепти за многа слатка, а надамо се да ће нам публика донети и неке рецепте за које нисмо чули. Тек недавно, рецимо, сазнали смо да постоји и слатко од кафе", каже Лидија.

Други програм - соба сећања, овог пута није представљао класичну посету салону једне грађанске куће са почетка прошлог века. У салону, у којем се налази Музеј слатка, спроведен је један експеримет, а резутати тог научног истраживања биће представљени на конференцији Међународног савета музеја (ИЦОМ) у Амстердаму.

Овај програм замишљен је тако да је у собу сећања могао да уђе само по један посетилац, који је унутра требало да остане минимално 15 минута.

"Послужите се слатким, самељите кафу ручним млином, осетите атмосферу и у књигу сећања упишите неко своје сећање", поруке су које су чекале сваког посетиоца Собе сећања у кући Цветића.

"Време посете за Собу сећања није ограничено, али је ограничено минимално време које посетилац сам треба да проведе у простору Музеја слатког, јер нас занима како простор музеја делује на посетиоца. Не желимо да посетилац буде само посматрач и да, као што је уобичајено, посматра лепе или скупе предмете у витринама музеја, већ смо желели да остваримо интеракцију, да посетилац може предмете и збирке из наше велике колекције да додирне, проба или омирише", истакла је најмлађа од свих Цветића.

За сваког посетиоца припремљено је послужење намењено искључиво њему, свако ко је то желео или знао - могао је да одсвира нешто на клавиру.

"Клавир је последњи из колекције Едмонда Раба у Сомбору, односно последњи његов Бöсендорфер који је најбољи клавир у граду", поносно каже Лидија.

Иначе, слатка произведена у кући Цветића прављена су од воћа убраног из њихове градске баште, где још увек рађа крушка која је старија више од сто година.

Ове године, Цветићи су правили слатко од љубичица и багрема, први пут. Слатко од багрема важи за масонско слатко, јер је бели багрем заштитник знак масона.

Ту је и грожде од којег је Лидијин деда Филип Цветић, стари краљевачки трговац и подрумар, правио вино, а његови наследници планирају да им наредни пројекат буде управо реконструкција подрум вина, којег су, кажу, пиле многе војске што су кроз Краљево у прошлости пролазиле.

Знају Цветићи добро да будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости. Јер, говорио је о томе још Михајло Пупин: "Изузетни људи стварају изузетна дела, али судбина једног народа није одређена пролазним деловањем једнога, или неколицине изванредних људи, већ неодољивом снагом традиција тог народа."