Бесправно, па шта

Изгледа да ни то што су у питању насипи и државно земљиште у поплавном подручју - које не може бити у приватном власништву - мештанима званично непостојећих насеља на ушћу Млаве у Дунав не умањује срећу.

Стојанка и Рајко Млинаревић из Београда на ушће су стигли 2002. године. Они су за хиљаду евра купили плац од приватника.

"Да, продавао је туђу земљу", каже Стојанка. "То није ништа ново. Па за дванаест година, и да дође, да нам каже рушите, ми ћемо да се захвалимо, нама је било лепо."

Према закону о водама забрањено је градити објекте у поплавном подручју тако да они ометају протицање воде и леда. Али, већ при првом погледу на ова насеља, може се уочити да тај закон није поштован, а притом је обала толико узурпирана да реци могу прићи само власници кућа.

Да ова насеља расту нису приметили ни надлежни. Сада пребацују одговорност: Термоелектране и копови Костолац на Ђердап и обрнуто, грађевинска инспекција Града Пожаревца на Одељење за урбанизам.

До 2002. године није било прецизних закона о легализацији. Од тада чак четири, који више саботирају рад грађевинских инспекција него што спречавају бесправну градњу.

"За све објекте који су ушли у поступак озакоњења, односно по ранијим законима у поступак легализације, грађевински инспектор је дужан да свој поступак прекине и да чека да се правоснажно реши поступак легализације који решава одељење за урбанизам и грађевинске послове", каже Љиљана Јелисавац, грађевинска инспекторка Града Пожаревца.

Тим темпом до данас је у Пожаревцу донета само једна правоснажна пресуда о рушењу, која још чека на извршење. Закон о озакоњењу који је последњи ступио на снагу, отворио је и могућност легализовања ових објеката, али не и земљишта:

"Уколико Србијаводе, као управљач јавног добра, сматрају да ту постоји могућност за озакоњење, даће своју сагласност и ми ћемо решити статус објеката на подручју у небрањеном делу тока река."

Од 2003. године бесправна градња је подведена и под кривично дело, али инструмената да се спречи, још нема, кажу у Грађевинској инспекцији. А, једину санкцију спроводе саме реке, када поплаве дивља насеља.

Занимљиво је да делови ових насеља, иако су нелегална, уимају и струју и воду. За воду је довољно поднети доказ да сте у процесу легализације, а струју имају сви који су је увели пре него што је било потребно приложити и грађевинску дозволу.

Највећи проблем имају риболовци јер, иако плаћају дозволе за пецање, од великог броја кућа које су на самој обали, не могу да приђу реци.

rts.pozarevac@rts.rs