Први дом за старе и одрасле у Подрињу

Ангелина Ђуричић је годинама радила у Немачкој. Каже да је на западу лепо, ал најлепше у родном крају. Зато  је одлучила да пензионерске дане проведе у родном Тршићу, али не у свој кући него у новоизграђеном дому.

"Недељом, суботом у госте одем код сестре једне друге и како вам је овде добро је", каже Ангелина Ђуричић из Тршића.

"Природа је лепа, лепо дишем, шетамо се", каже Станојка Максимовић из Брасине.

Петнаестак станара пристиглих одмах у августу по отварању већ се прилагодило. Дружење и нега је оно што им је свима заједничка потреба.

"Лепше ми је овде у друштву него да самујем тамо", каже Милојко Спремић из Ступнице.

"Служе нас као Бога и лепо нам је нећемо кући скоро", каже Милена Ђурић из Ступнице.

"Јесу, ал ипак дође време да сам тужна због деце. Ја мало тужна што деца нису ту", каже Борка Пантелић.

Опремљен и наменски урадјен по свим стандардима, и уз све потребне дозволе, дом има 70 кревета. Нега обезбеђена и за виталније и за непокретне кориснике.

"Они су нон-стоп под надзором медицинских техничара, здравствених радника, ако треба консултујемо лекаре, специјалисте из Опште болнице", каже Славица Пантелић, главна сестра у дому.

Уз негу, корист, кажу, највећа је у природи и окружењу. То је и био мото двојици Подрињаца. Да буду своји на своме, кажу, новац стечен у Швајцарској вратили су у Тршић. Направили  дом, обезбедили смештај и десетак радних места.

"Пошто смо срцем и душом везани за отаџбину Србију одлучили смо да тај новац уложимо овде како би могли запослити одредјени број радника и како би остали овде", каже Милан Старчевић, сувласник Дома за негу старих "Царски Конак" у Тршићу.

На пролеће станари ће добити и летњу башту. Док не заврше свој пластеник за органску производњу,  све што треба за исхрану има довољно у селу. Комшије из Тршића редовно су на кафи и испомоћи, а са попуњавањем капацитета биће места и за нове раднике.