Заборављени град Јелеч

Иако по свом историјском значају и туристичком потенцијалу заслужује да буде заштићен и приступачан туристима, епски град на врху планине Рогозне запуштен је и заборављен од свих.

"На Јелечу, нажалост, нису рађена никаква истраживања, осим дивљих копача блага који константно роваре по свим споменицима културе, не само по Јелечу", рекла је Драгица Премовић Алексић, директорка Музеја Рас у Новом Пазару.

Не може се са сигурношћу рећи када је тачно ово утврђење подигнуто. Зна се само да се Јелеч први пут помиње 1282. године. Та година се у историјским изворима наводи као година када је краљ Драгутин, ловећи са властелом испод града Јелеча, несрећно пао с коња и поломио ногу.

Тај догађај имао је доста одјека у српској историографији. Зна се да је краљ Драгутин свргао с власти свога оца Уроша.

Неки извори наводе да је пад с коња, после којег сломљена нога дуго није могла да зарасте, схватио као божју казну за оно што је урадио свом оцу. Позвао је, зато, млађег брата Милутина и предао му престо исте године када је поломио ногу. Милутин је Србијом владао наредних четрдесет година.

Долина краљева

Јелеч се помиње и као једна од престоница Србије тог времена.

Град је релативно малих размера и неправилне основе у облику трапеза. Остаци средњовековног града, посебно зидови и куле, још увек одолевају зубу времена.

Утврђење је подигнуто на остацима угашеног вулкана, на надморској висини од 1.262 метра.
Имао је одличан преглед и сопствени извор воде, што је, у стратешко-одбрамбеном смислу, било веома важно.

"Кажу да је Јелеч био неосвојив. Сва утврђења, која су имала само кишницу, могла су да се освоје, а Јелеч је имао природну воду, па је и то један од разлога што је изграђен баш на овом невероватном месту", препричава део народног предања мештанин Тодор Николић.

Предање још казује да се Јелеч зидао тако што је постављен човек до човека, а онда би они, из руке у руку, преносили камење из Ибра који се налази на два сата хода од утврђења.

До сада се мало зна о Јелечу и још се ништа не предузима да се овај град заштити од даљег пропадања. Мало је тога и написано о овом градитељском драгуљу чији је сваки камен историја.

Посетиоци су овде ретки, што је и разумљиво, јер се до града може стићи само пешице, козјом стазом. Јелеч с времена на време обиђе тек по неки авантуриста, планинар или радознали фото-репортер.

Василије Васовић из села Батке, које је најближе Јелечу, каже да је штета што овакво једно здање пропада. Не памти кад је последњи пут видео туристе, а сам често воли да се упути стазама којима су, како каже, јездили Немањићи.

Планове за реконструкцију Јелеча имају и локална самоуправа и Туристичка организација Нови Пазар.

"Наравно да смо ми, као туристичка организација града, заинтересовани да стари град Јелеч и комплетно цела планина Рогозна буду уврштени у туристичку понуду Новог Пазара", каже Валдин Хајдерпашић и додаје да ће се заложити да се за почетак до Јелеча изгради пут.

Без обзира на то што у Новом Пазару постоје планови да се град приближи туристима, то неће моћи да учине без помоћи државе. Кажу, исплатило би се, јер би Долина краљева, како многи зову овај крај, могла да донесе профит и граду и држави и да се отргне од заборава и пропадања.