Мора ли да се баца

У ивањичкој општини кромпир се гаји на око хиљаду хектара, углавном на мањим парцелама у брдско-планинском подручју.

На обронцима Мучња, у Мочиоцима, Средоје Драшковић годишње произведе шездесет тона кромпира и тврди да је све теже наћи економску рачуницу.

"Испод 15 динара кило кромпира се уопште не може произвести, а дали смо га по 5 до 10 динара", каже  Драшковић. "Значи, за половину рода нисмо добили ни оно што смо уложили. Велике количине људи, старије особе које нису нашле купца морали су да баце кромпир."

Осим цене, произвођачима кромпира у ивањичком крају проблем је и пласман робе. Велике количине ни ове године нису нашле купца.

"Не могу да сви истовремено изнесу на тржиште", објашњава Миодраг Драшковић. "Била је и боља цена. Ствар процене. Нико ту ништа не гарантује каква ће бити цена у јесен, каква током године или у пролеће."

Ивањички кромпир препознатљивог је квалитета. Због дугогодишње забране извоза у земље Европске уније продаван је у ограниченим количинама, и то само у земље региона.

"Ми само треба да бринемо да производњу приведемо крају и да то урадимо на најбољи начин, да произвадемо квалитетан кромпир и да сами будемо задовољни", сматра Предраг Пуанац. "А држава је та која треба да стане иза нас, да нам обезбеди пласман и тржиште."

Нова шанса извоза отвара могућности повећања производње кромпира, кооперативног рада и решење проблема тржишних вишкова.

Ратко Вукићевић, из "Агромобила", Гуча, сматра да је решење  у оснивању центара за паковање и магацина:

"Да се људи удруже, да на једном месту буде респектабилна количина робе, добро упаковане брендиране робе, произведене по стандардима и да буде стручно понуђена великим купцима у Европи."

Дозвола за извоз кромпира на тржиште Европске уније охрабрује прозвођаче да има наде за стратешки производ читавог краја. Они се надају се да ће се ивањички кромпир ускоро уместо у складиштима наћи на европским трпезама.