У Куршумлији све мање деце

Сиромаштво и миграције из године у годину смањују број становника територијално једне од највећих општина у Србији. У Куршумлији је од почетка године рођено само педесетак беба, док је два пута више становника умрло.

Породица Драгана Младеновића из планинског села Сагоњева, једна је од ретких у овом крају из чијег дворишта се може чути дечја граја, плач и смех. Иако живе скромно, од онога што зараде у пољопривреди, срећни су јер су, како кажу, успели да оформе породицу, што многима данас не полази за  руком.

"У овим временима много је тешко подизати децу", каже Младеновић. "Супруга и ја смо решили да се боримо на све начине. Одлучили смо се, ето и за треће дете."

У Гинеколошкој служби куршумлијског Дома здравља од почетка године водили су шездесетак трудноћа, док се месечно рађало у просеку само по десетак беба.
Др Мирјана Јанетовић, начелница Гинеколошке службе, каже да се тај тренд наставља:

"Млади одлазе, иако овде имају решено стамбено питање, али немају посао и иду сви, углавном ка Београду."

Преполовљен број ученика у куршумлијским школама

Пад наталитета последњих деценија највидљивији је у школама, где је број ученика готово преполовљен, док је број истурених одељења по селима мањи за две трећине.

Душан Николић, педагог у ОШ "Милоје Закић" у Куршумлији каже да су уписивали, отприлике, у првом разреду од сто двадесет до сто четрдесет ученика, рачунајући и издвојена одељења, а да се данас тај број смањио на осамдесетак ученика.

У општини стање оцењују као забрињавајуће, због чега су почели новчано да помажу све породице које се одлуче на проширење.

Дејан Милошевић, заменик председседника општине Куршумлија каже да су основали, у сарадњи са донаторима, Фонд за треће дете, из кога ће свака породица која добије треће дете добити помоћ од хиљаду евра.

Између два пописа број становника у општини Куршумлија смањен је за више од десет процената, док је осам села уз административну линију са Косовом и Метохијом потпуно угашено.