Мале плате, а велике рате

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић изјавио је да сваки грађанин Србије у просеку на основу кредита дугује 560 евра, да "забрињава да се сваког месеца по 0,1 одсто повећава кашњење у плаћању обавеза" по тим кредитима, али да то повећање још није алармантно.

Повећање кашњења је, међутим, лоша тенденција, која ће, ако се настави, бити озбиљан проблем, оценио је Дугалић, гостујући у Дневнику Радио-телевизије Србије.

Велики број дужника касни у отплати рата више од два, а неки чак и више од три месеца, а у таквој ситуацији банке треба да се одлуче да подигну лимите задужења својим клијентима.

Дугалић је указао да најбржи раст имају кредити за рефинансирање и да грађани узимају кредите од банака да би платили обавезе које су имали раније и које доспевају.

Ти кредити за рефинансирање су сада нешто повољнији, јер су рокови отплате дужи, а каматна стопа нижа, тако да је то растерећење за буџете грађана, рекао је Дугалић, али је као забрињавајућу чињеницу оценио да грађани не узимају кредите због нових набавки, него да би вратили дугове.

Дугалић је истакао да су кредити углавном везани за евро, иако курс непрестано расте, али да су каматне стопе ниже код таквих кредита, него код динарских кредита са фиксним отплатама.

Говорећи о последицама таквог задуживања, генерални секретар Удружења банака Србије је подсетио да је курс порастао за око 25 одсто у протеклих годину и по, што значи да је и рата за толико већа.

Проблем је у клијентима који се задужују и до 40 одсто своје плате, а плате су врло ниске, оценио је Дугалић, који сматра да кључна тешкоћа грађана није ни каматна стопа, ни висина рате, па чак ни курс, него ниске зараде.

Просечна зарада од 320 евра најнижа је у Европи и тешко је плаћати обавезе и ако оне износе 30 одсто зараде, а уколико износе 40 процената, питање је како ће неко да живи и да плаћа обавезе које има, рекао је Дугалић.

Генерални секретар Удружења банака Србије додао је да су зато банке опрезне када одлучују да дају кредите и да анализирају сваког клијента и процењују да ли може да отплаћује обавезе.

Према Дугалићевим речима, добар би био приступ када држава не би опорезивала банке две године и уколико би Народна банка део добити дала за санацију банкарског сектора и покривање ризичних пласмана.

Онда би могло да се очекује да и банке поднесу део терета, али не би био добар приступ да само оне поднесу терет, а "остали да посматрају", додао је Дугалић.