Кад се регион, Европа и Русија споје у Пироту

Прва руска фирма у Слободној зони Пирот бави се превасходно израдом кућа-брвнара али и других предмета од дрвета.

"Ловачка кућа од дрвета прави се искључиво од природног материјала, а сировину набављамо од 'Србија шума'. Обрада је ручна, нема ексера ни лепка. Радимо за европско тржиште, али разматрамо понуде из Америке и Канаде. Наш производ биће изложен и на сајму еко-кућа у Немачкој", каже директорка руске фирме Ирина Абрамиан.

Са власницима фирме, из Русије је дошао и 30-огодишњи Антон.

"Није ми тежак посао, обрадом глине и дрвета сам се бавио и у Русији, имам искуства. Када сам чуо да ће фирма радити у Србији, одлучио сам и ја да дођем – за мене све ово представља изазов и нову перспективу", каже Антон Баранов из Русије.

У руској фирми је на обуци, преко програма Националне службе запошљавања, и шесторо Пироћанаца.

"Тежак је посао, међутим, занимљив је и онда ту има неки баланс. Надам се да ћу да останем и наставим сарадњу са њима", каже полазник обуке Ивица Ђорђевић.

Од 80 фирми које тренутно послују у пиротској зони, више од четвртине је производног карактера.

"Више од 90 одсто производних фирми је страна инвестиција. Имамо доста услужних делатности, електронских фирми, сада већ имамо и четири  фирме које се баве прерадом метала", каже Зоран Петровић, помоћник директора Слободне зоне Пирот.

У границама Слободне зоне Пирот која има годишњи промет од скоро милијарду евра, ради око шест и по хиљада људи, а за пословање на том простору највише су, поред домаћих, заинтересоване и компаније у Бугарској, Грчкој и Турској.