Топлане дежурају до 3. маја

Протекле грејне сезоне жалбе грађана у већини локалних самоуправа сведене су на минимум јер је највећи број топлана грејало и ноћу, од Светог Николе до краја јануара, када је било и најхладније.

Појединачних испада највише је било услед пуцања старих топловода.

"Без обзира на јако квалитетну грејну сезону, било је одређених проблема у неким градовима. То је било у градској топлани 'Крушевац' али надам се да ће уз подршку и локалне самоуправе и републичке Владе и ти проблеми у наредном периоду бити решени", навео је директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић.

Топлане сумирају финансијске резултате. Поједине имају још старих потраживања. У Зрењанинској топлани великим дужницима поново нуде споразум о плаћању на рате јер грађани и привреда дугују око 350 милиона динара, па и дуг топлане за гас премашује 490 милиона динара.

"Због тога смо почетком године предали предмете извршитељима који се тичу дуговања из претходне године и покушавамо да наплатимо од суграђана наша потраживања, како бисмо исплатили своја дуговања према 'Србијагасу'", рекла је Меланија Лојпур из Топлане у Зрењанину.

Топлане покушавају да избаце прљаве енергенте. У Ваљеву, где се боре за чистији ваздух, топлана је крајем прошле године успела да један котао са мазута пребаци на гас.

"Неки излазни продукти сагоревања су много бољи него што је био случај са мазутом. Успели смо да вредности емисија тих продуката сагоревања сведемо испод законом дозвољених граничних вредности емисије", рекао је Стојановић.

Најважније је што две трећине топлана послује позитивно јер то олакшава припреме грејних система за следећу сезону.

"Планови су врло амбициозни па ћемо видети шта ће у периоду негрејног односно ван грејног да се уради", истакао је Стојановић.

Подсетимо и да су топлане обећале да ће са ресорним министарством размотрити измене Уредбе да се почетак грејне сезоне, уместо 15. октобра, због климатских промена, помери на 1. октобар.