Производња у рибњацима се смањује, рибарима недостају субвенције

Када почне излов, Јонел Даља, рибар на рибњаку "Сутјеска" са колегама сваког дана ручно пребаци и до три и по вагона рибе. Посао јесте тежак, али Јонел каже да су пре 35 година услови рада били неупоредиво тежи.

"Овде није било асфалта, није било бетона, није било ништа. Него све муљ, значи баш смо тешко радили првих година. Годинама смо овде све ми смо ово радили сами. Тако да је сада много лакше, људи не иду по блату, него стоје на бетону и раде", каже Даља.

Циклус производње у рибарству траје три године. У исхрани се користе житарице, али и поред тога Министарство пољопривреде није донело прописе по којима би рибњаци могли да користе државну земљу по праву пречег закупа.

Драгомир Дошло, технички руководилац рибњака, наводи да је конкретно ове године потрошено 220 вагона хране. "Пре свега житарице, кукуруз, пшеница и јечам. И отприлике 20 вагона пелетиране односно концентроване хране", каже Дошло.

Рибњак "Сутјеска" ће до краја децембра продати све произведене количине ове године, а то је око 100 вагона.

Продаја још увек везана за пост, шаран јефтинији него прошле године

Велепродајна цена килограма шарана је 300 динара, нижа је него лане, па је тражња већа. Анализа каже да је у Србији продаја рибе још увек везана за пост.

Директор рибњака Видак Милошевић напомиње да је ова година била јако специфична зато што су поред ускршњих и божићних постова, Аранђеловдан и Свети Лука били посни.

"То су озбиљне славе и повукле су озбиљне количине шаранске рибе", каже Милошевић.

У Србији има око 13.500 хиљада хектара под рибњацима. По најоптимистичнијим проценама производи се на око 8.500 хектара.

Рибњаци се гасе, па се и производња смањује. Са око 8.000 тона пре десетак година очекује се ове године излов бити нешто више од 5.000 тона.