"Регион економски напредовао, нарочито Србија"

Максимилијан Ламбертсон је у уводном разговору са уредником и консултантом Економиста Џоном Ендрјусом, на отварању Седмог Самита ЕУ – југоисточна Европа о одрживом развоју за Балкан – Србија у водећој улози, у организацији тог лондонског недељника, рекао да је у региону Балкана слика много јаснија када је реч о економији, него по питању политике.

"Сада имамо најбољу економску слику све од светске економске кризе. У последње три године је дошло до побољшања, као и у економији ЕУ. То је добра вест и за Балкан. Имамо и мало јачи раст плата и запослења. Србија има добар економски раст ове године", рекао је Ламбертсон на конференцији чији је медијски партнер агенција Танјуг.

Како је рекао, ЕУ је такође имала највиши раст прошле године, али је још врло опрезна.

Ламбертсон је указао да су приватне инвестиције почеле да расту у региону у последње две или три године и да привреда Румуније има највећи раст привреде.

Каже да су "Србија и Црна Гора много напредовале, као и Косово*".

Ламбертсон истиче да су на Балкану, Србија и Хрватска брже изашле из периода опоравка од осталих балканских земаља.

"Србија је на путу раста, ту су дошле највеће кинеске инвеситиције", додао је Ламбертсон.

"Учлањење у ЕУ 2025. године, прве у реду Црна Гора и Србија"

Када је реч о учлањењу у ЕУ, Ламберсон истиче да се оно очекује 2025. и да су прве у реду Црна Гора и Србија, али да треба видети како ће се решити питање Косова када је реч о Србији. 

Додао је да би Албанија требало да отвори преговоре са ЕУ наредне године.

Указао је да је по питању Косова председник САД Доналд Трамп успео да промени правац политике и да мењање граница јесте замисливо, али тешко спроводиво.

"Преговарачи су увидели да треба да промене спектар о чему могу уопште да преговарају, мења се средиште преговора, видећемо у ком правцу ће ићи у смислу деблокирања односа Србије и Косова и како би могло да дође до приступања ЕУ", сматра Ламберстон.

Рекао је да Балкан треба да се учлани у ЕУ због стабилности привреде, док са друге стране ЕУ неће да прихвати никог са територијалним спором.

Навео је да спор Хрватске и Словеније блокира Хрватску да уђе у еврозону и да би Хрватска требало ту да буде конструктивна, као и по питању односа са БиХ и Србијом.

Додаје да стално постоји "та тензија са Хрватском" која би могла доста да допринесе у отклањању повременог ометања које се појављује у тим односима.

"Руси доста дају изјаве, али не нуде много финансијске подршке"

Стручњак Економиста Ламбертсон, када је реч о утицају Русије на Балкан, каже да је та земља доста укључена, а посебно у односима са Србијом, али да Руси доста дају изјаве, али не нуде много финансијске подршке.

Европске земље ће имати мање новца на располагању од ЕУ у наредном периоду, каже Ламбертсон додајући да се тренутно преговара о томе колико треба да допринесу Мађарска и Пољска.

"Тренутно ЕК разовара о томе да уведе одређене одредбе и каже да ће финансије бити на рапослагању ако се испуне одређени услови", рекао је Ламбертсон и напоменуо да земље Балкана могу да користе само ИПА фондове.

Ламбертсон истиче да је један од великих проблема региона што има све мање становника уопште, а не само све мање младе образоване радне снаге.

Додао је да је добар став што се смањио миграторни талас ка балканским земљама, пошто је граница између Македоније и Грчке постала јача.

Ламбертсон каже да је и даље проблем на Балкану што народ сматра да је земља распорадата страним компанијама.

По питању НАТО-а, очекује да ће Македонија бити најновија и последња чланица на Балкану и да је очигледно да Србија неће постати члан због своје неутралне политике коју води због конфликта деведесетих година.

Додао је да Србија има сарадњу са НАТО-ом у оквиру борбе против ванредних ситуација.

Ламбертсон, такође, сматра да НАТО више нема основу сврху пошто, како је рекао, више нема Хладног рата.

Јоксимовић: ЕУ ће тек препознати потенцијале Србије и Југоисточне Европе

Ову годину су обележиле две политике – стратегија проширења саме ЕУ и политика придружења Унији који је промовисала Србија као земља кандидат за чланство, изјавила је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и оценила да је то добра подлога за наредну, 2019. годину. 

Јаксимовићева је, на Седмом Самиту ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози истакла да је од стране ЕК дошла кредибилна Стартегија проширења, промовисана у фебруару, а коју је у Србији представио председник Комисије Жан Клод Јункер.

То је, подвукла је, у суштини регенеративна стратегије ЕУ, са нагласком на једну од најбољих политика која је највише и доприносила регенерацији Уније – политику проширења.

Са друге стране, истакла је политику придруживања Унији, коју је каже, Србија промовисала као земља кандидат, посебно након 2012. године, а још више од 2014. године са реформским и иновативним експозеом тада премијера, а данас председника, Александра Вучића.

"То је политика окренутости и несумњивог трасирања пута ка ЕУ, као спољнополитичког приоритета. Показали смо да смо је наша политика придруживања, која је, очигледно, још увек под налетом неке грубе љубави између европске политике проширења и политике придруживања кандидата, отпорна", приметила је Јоксимовићева.

Подвукла је да је Србија показала отпорност, али и сама ЕУ, јер је препознала политику проширења као део стратегије њене регенерације.

"То је добра основа за 2019. годину која би могла да постане она у којој бисмо сви сумирали где смо, које су нам могућности, а који проблем", рекла је министарка која се обратила на српском језику изразивши наду да ће то бити први следећи званичан језик Уније.

Како је рекла, кроз процес преговора, а имајући у виду циљеве одрживог развоја 2030, можемо да покажемо да је регион Југоисточне Европе иновативно смео, а да је Србија једна од најсмелијих држава у смислу иновација и креативности.

За то је, каже, доказ, то што је Србија привукла више од половине директних страних инвестија привукла, уз напредак на Дуинг листи Светске банке.

Србија је, подвукла је, решена да настави даље на ЕУ путу, иако је, додаје, сигурна да се многи, можда неки из региона, не радују из неких њихових разлога успешној и напредној Србији.

"Решени смо да без фрустрација наставимо даље", указала је министарка.

Навела је да се стратегија регенерације и опоравка ЕУ можда најбоље и показала на примеру Србије, која је, подсетила је, пре двадесетак година била економски и политички изолована.

"Тај капацитет да поново станете на ноге, оживите и постанете витална економија и држава на најуспешнији начин у региону Србија је показала и верујем да то препознају и у ЕУ и сами грађани Србије", рекла је Јоксимовићева и додала да је томе допринела и политика европске интерације.

Указала је и на, како је рекла, вечити политички импулс из ЕУ – да Унија не жели да увози проблеме, али је истовремено додала да је ЕУ показала нажалост да је и сама способна да генерише проблеме.

"Није увек најсрећнија порука и најбоље објашњење да нећете да увозите проблеме, пошто их ЕУ добро продукује унутар саме себе", навела је Јоксимовић.

Подвукла је да смо у процесу европских интеграција, партнери, јер је то сусрет две политичке воље.

У том процесу, каже, један има обавезе, процедуре, стандарде и критеријуме које треба да усвоји за сопствену корист, али да би био функционалан део једне, такође, функционалне, политичке и економске целине.

"ЕУ ће тек препознати потренцијале смеле иновативне Југоисточне Европе, Србије и тек ће препознати да је то један од највећих потенцијала раста целе Европе", закључила је Јоксимовићева. 

Фабрици: Лидерска улога Србије у региону за ЕУ интеграције

Проширење ЕУ је поново актуелно као тема и 2019. би могла да буде велика шанса за земље у региону, изјавио је шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и истакао да ЕУ подржава лидерску улогу Србије по питању европских интеграција.

Фабрици је на Седмом Самиту ЕУ – југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан – Србија у водећој улози, у организацији лондонског Економиста, рекао да се питање проширења враћа у фокус ЕУ и да би то требало искористити.

"Мислим да имамо јасно разумевање где је будућност региона – његова будућност је у ЕУ. Тако да 2019. представља велику прилику за процес проширења", рекао је Фабрици.

Каже да постоји напредак у европским интеграцијама Србије, као и региона, подсетивши да је у са Србијом отворено до сада 14 од 35 поглавља.

Истакао је да је макроекономска ситуација у Србији све боље, да привреда расте, постоји фисклана стабилност, али да су потебне даље реформе да би раст био одржив.

"Такође, владавина права је област у којој треба још радити, где треба још 'мишића', уставне реформе, затим слобода медија", истакао је Фабрици.

Истиче да постоји напредак и када је реч о дијалогу Београда и Приштине по питању КиМ.

Додао је да је Србија доста активна и улаже велике напоре за повезивање са другим земљама у региону.

Фабрици је указао да подржава све што је рекла премијерка на том скупу по питању европских интеграција Србије и разлозима за приступање ЕУ.

Нагласио је да укључивање Западног Балкана у ЕУ представља геостратешку инвестицију из разних апеката, безбедносних и других.

"Декларацијом из Софије ове године смо успоставили оквир и сада знамо куда идемо, које су потешкоће и шта се не сме и шта су добре прилике. Јукер је у свом говору рекао у септембру да морамо да пронађемо јединство када се ради о Западном Балкану и да га ставимо у фокус", подсетио је Фабрици.

Додао је да пут до учлањења подразумева већи просперитет, више правде, демократије, боље тржиште, као и да ће то за ЕУ значити нову енергију и идеје – "нову геостратешку димензију на југоисточном европском крилу".

Како је рекао, зато све земље треба да пораде на владавини права, демократији, доброј управи, реформама у привреди, борби против организованог криминала, али и односима са суседима.

Бугарска министарка током председавања Саветом Европе у првој половини 2018. Лијана Павлова рекла је да је успела током председавања да поново стави питање проширења као приоритет и да је за регион сада прави политички тренутак и прилика на који треба да се усредсреди.

"Регион то не сме да пропусти. Треба да размотри питање проширења као дугороцни циљ", поручила је Лијана.

Навела је да ће бити много јачи ако се ујединимо као регион, као и да је Европи, такође, потребан цео Балкан.

Извршни директор Трансатлантског центра из Брисела Ијан Лесер је рекао да је проширење моторна снага ЕУ и да ЕУ мора да има ту тему на столу ако хоће да опстане.

Указао је да је тачно то што је рекла премијерка Србије Брнабић да је статус кво по том питању неприхватљив.

Министар спољних послова у сенци из странке Нова демократија у Грчкој Јоргос Кумуцакос је приметио да је Западни Балкан врло осетљив регион, пошто је прошао кроз бројне проблеме по питању граница и економије, владавине права и слично.

"Мигрантска криза је успорила питање проширивања и сада смо обновљени новом статегијом ЕУ за проширење која је представљена почетком 2018. Западни Балкан мора постати интегрални део ЕУ, то је и у економском и политичком интересу Европе. И Бугарска и Аустрија су ове године то укључили у мапу пута за Западни Балкана", навео је Кумуцакос.

Поручио је да је историјски тренутак да вежемо Балкан за Европу, али и да политичари у свим земљама морају да покажу спремност да превазиђу тешка питања и "демоне" прошлости, те додао да Нова демократија подржава Србију да брже настави на путу европских интеграција.

Скот: Америчка роба ни у Србији нема праведан третман

Говорећи о трговинској сарадњи, амерички амбасаор Кајл Скот река је да САД и даље заговарају слободну трговину са светом, али да већ 70 година чекају на једнакост и реципроцитет. Истиче да ни у Србији роба из његове земље нема праведан третман.

"Циљ јесте да земља има добре односе са четири осе – Кином, Русијом, САД и ЕУ. Али, када погледамо какви су трговински односи, тешко је рећи да Србија на равноправан начин третира све партнере", рекао је Скот.

Од више од 50 производа само пет, који се извозе из Србије у САД подлежу царини, док у обратном правцу САД када извози у Србију плаћа за 30 од 35 производа, тако да је само пет ослобођено високих царинских тарифа, казао је Скот.

Амерички дипломата је као пример навео калифорнијско вино које се у Србији царини 30 одсто, док се за вина из Италије и Француске, како каже, уопште не плаћа царина.

"За амерички трактор 'Џон дир' царинска тарифа износи 15 одсто у Србији, док се за увоз трактова из ЕУ не плаћа ништа. Да ли је фер да целе категорије пољопривредне производње немају приступ српском тржишту из безбедносних разлога, иако су многе научне студије показале да је америчка храна здрава", навео је Скот.