Брнабић: Интереси Србије чланство у ЕУ и стабилан регион

Премијерка је захвалила лондонском Економисту на скупу који је организован у Београду, јер је то сјајна промоција Београда и Србије, али и због тога што су теме – Балкан, Европа, решења политичких спорова за унапређење пословних и економских веза од великог, стратешког значаја за нашу земљу, али и за регион.

Ана Брнабић је поручила да је приоритет број један региона приступање Европској унији, којој теже све земље Западног Балкана.

Приметила је да је разлика у томе што немају све земље "атлантски део интеграција", односно намеру да постану чланице НАТО-а.

"Србија није на евроатлантском путу. Не желимо да постанемо чланица НАТО-а, иако имамо висок степен сарадње за једну државу ван ЕУ, кроз Партнерство за мир", рекла је Брнабићева на Седмом самиту "ЕУ – југоисточна Европа" у организацији лондонског Економиста у Београду, чији је медијски партнер агенција Танјуг.

Поручила је да је први разлог тежње да постанемо чланица ЕУ – мир, те да је њен одговор на питање зашто желимо да будемо чланица Уније, када у њу неки данас сумњају, а неки и напуштају – да је то за нас мировни пројекат.

"То је први и и основни разлог. Европа је била мировни пројекат и као такав је успешан. Остатак Европе је имао седам деценија мира, најдужи до сада, и тај мировни пројекат мора да се прошири на Балкан. Мир и стабилност су први разлози за нашу жељу за чланство у ЕУ", нагласила је премијерка.

Додала је да желимо и да делимо вредности и стандарде ЕУ – владавина права, транспарентна и делотворна јавна администрација, што, каже, све води ка привлачењу страних инвестиција, већим фондовима, јефтинијим кредитима, и на крају успешнијој привреди.

Поменула је и динамику приступања, те навела да су земље у различитим фазама приступања, да су Црна Гора и Србија идентификоване као оне које су у првим редовима.

Приметила је да Црна Гора предњачи са 32 од 35 отворених поглавља, док је Србија отворила 13 и два затворила, те поручила да морамо што брже можемо да радимо на затварању поглавља.

Поручила је и да Србија заговора отварање преговора са Македонијом и Албанијом.

Мишљења је да не би требало да нас забрине скептицизам у неким државама чланицама, јер имамо много домаћих задатака, да спроведемо реформе због нас, а да је само проширење на Европској комисији.

На хипотетичко питање када би ЕК рекла сутра да ће зауставити проширење у наредних 10 година, шта би се променило у нашој политици – она би, каже, одговорила – ништа, јер реформе спроводимо за добро грађана и привреде у Србији.

"Желимо макроекономску стабилност, да наставимо са реформама у економији, јер желимо да имамо фискалну дисциплину, ефикасну, транспарентну јавну управу, која ће се борити против корупције, владавину права, али због нас самих", поновила је Брнабићева.

На друго хипотетичко питање – ако ЕУ сутра каже да Србија може постати овог момента чланица, шта би рекла, каже да би рекла – не, јер нисмо спремни.

Поручила је да држава треба да постане чланица Уније као јака земља, конкурентна, а да би придруживање ЕУ пре него што је земља спремна био губитак и за саму земљу и за ЕУ.

"У интересу је Србије да постане чланица ЕУ што је пре могуће, да спроведемо реформе што је брже могуће и надам се да ће то бити до 2025. године. Ако не до тада, неће бити смак света. ЕУ је клуб разумних држава", рекла је премијерка.

Указала је да је важна регионална сарадња на Западном Балкану, што је важно јер ће било која нестабилност, без сумње утицати и на Србију и без обзира на стабилност, развој и реформе у нашој земљи.

"Србија има интерес да се очува регионална стабилност", подвукла је Брнабић.

Како је додала, сви резултати економских реформи и фискалне консолидације могу да се реализују само ако је стабилан регион, у супротном, свака идеја о нестабилности ће уплашити инвеститора, новац ће бити скупљи, уз веће камате.

Указала је и да смо једни другима важна тржишта и то илустровала податком да је извоз Србије у БиХ већи него извоз у САД, Русију и Кину заједно.

То указује да имамо више сличности него разлика у региону, јер су, на пример, брендови још из времена СФРЈ неки од омиљених брендова у региону.

Као најбољи пример регионалне срадање навела је Берлински процес који има три кључна стуба – инфраструктурну повезаност, економску сарадњу и сарадњу младих.

Истакла је да је Србија у последње четири године више од 850 милиона евра инвестирала само у регионалну повезаност у коридоре 10 и 11, железничку пругу до Будимпеште.

Успостављен је Коморски инвестициони форум, као регионална привредна комора, уз сарадњу младих.

Указала је, ипак, да у региону има политичких спорова.

У том смислу, навела је питање Македоније, изборе у БиХ наредне недеље и дијалог Београда и Приштине.

Додала је да Србија има и одређене граничне спорове са БиХ и Хрватском, који би, уколико оду на арбитражу могли да успоре наш пут ка ЕУ, те изразила наду да ћемо моћи да их решимо билатерално.

"Ко би то могао да се противи договору Београда и Приштине?"

Премијерка Ана Брнабић истакла је да наша земља покушава, дијалогом са Приштином, да затвори Пандорину кутију, која је отворена једностраним проглашењем независности Косова.

Брнабићева је рекла да се чуди да се неко може противити договору, ако би га постигле две стране.

"Пандорина кутија је отворена свакако пре 10 година када је такозвано Косово једнострано прогласило независност, без иједног демократског принципа. Чак ни референдум нису имали. Нико људе није питао да ли желе да буду независни. На другој страни неко је рекао 'добро', а треба имати у виду да се то све дешавало у време мира, а не када је владао рат. Многе земље су након тог проглашења пожуриле са признањем независности, која није била извршена према границама република тадашње Југославије, јер се радило о делу Србије", објаснила је Брнабићева.

Указала је да ми сада покушавамо да затворимо ту Пандорину кутију, па се, приметила је, не може говорити да је – предлозима који су се чули – отварамо.

Каталонија, према њеним речима, јасно показује да је једностраним проглашењем независности Косова отворена Пандорина кутија.

"Дијалог Приштине и Београда је тежак и изазован и поносна сам како се Србија у њему понаша с обзиром на флексибилност, толерантност, упркос провокацијама из Приштине. Настојимо да решимо ово питање компромисом", нагласила је премијерка.

Истакла је да сви морају да признају да се ради о добром примеру како су две стране селе заједно и разговарају о нечему што представља заједничку будућност. 

"Невероватно је да нека трећа страна дође и каже да је неприхватљиво решење до којег би се дошло", нагласила је Брнабићева.

Указала је на проблем у вези са противљењем појединих представника у међународној заједници корекцији граница, те напоменула да су у овој фази две стране далеко од решења, али да, када дође до договора, не би било добро да било која трећа страна каже да солуција није добра.

Подвукла је да је Косово велико питање и да је нормализација важна за све грађане који живе у Србији.

"Желела бих да видим решење. Волела бих да видим да не пренесемо овај замрзнути конфликт наредној генерацији. Не видим у којој мери ЕУ и светски лидери могу да схвате колико је храбра била одлука председника Александра Вучића да ће покушати да реши овај проблем. Кукавичлук и неодговорно је рећи да је статус кво у реду, као што већина опозиционих лидера говори", рекла је премијерка приметивши да не верује да било ко појединачно жели да тај проблем пренесе будућим генерацијама. 

Наш посао је да решимо и најтежи проблем и оставимо стабилност наредним генерацијама, поручила је премијерка. 

На питање да ли би Србија прихватила да призна Косово, односно да Косово добије место у УН у замену за север, Брнабићева је рекла да на то питање не може да одговори јер се то питање решава у оквиру дијалога.

"Шта год бих рекла могло би да се злоупотреби или да се искористи у нашу корист или штету. С обзиром на моју позицију не могу да замислим да Србија може да призна Косово у том облику и на тај начин. Мислим да сам либерална, припадам тој опцији, али то је страшно емотивно питање и тешко је говорити о томе", поручила је Брнабићева.

"За пар недеља нови сајт Владе"

Премијерка Брнабић најавила је да ће Влада Србије за пар недеља добити нови сајт, који ће бити двосмеран.

Рекла је да се већ неколико месеци ради на новом веб-сајту Владе, пошто је актуелни застарео и не служи сврси, јер је врло једносмеран.

"У неколико наредних недеља поставићемо нови сајт Владе који ће бити двосмеран и ја ћу моћи да добијам дневне извештаје о захтевима и питањима грађана која постављају министарствима, и како су министарства одговорила", објаснила је Брнабићева.

Истакла је да Србија, за разлику од Естоније, која је кренула од нуле у дигитализацији, има све у папиру што треба пренети у електронске формате.

"Највећи изазов и приоритет због којег смо успоставили центар за податке Владе је како да осигурамо те податке и израдили смо посебни бекап центар. Што се хаковања тиче, доста радимо на борби против ове врсте криминала", указала је Брнабићева.

Рекла је да је разговала са европским комесаром за дигитализацију како да се укључимо у европске напоре за сајбер безбедност и оценила да ћемо можда постати део тога и пре него што постанемо чланица ЕУ.

Брнабићева је указала на многе предности дигитализације по грађане, истичући да се осећа мање безбедно када се подаци грађана налазе на папиру, закључани у некој канцеларији локалне самоуправе.

"Ако неко хоће да узме те податке, може лако да их узме, ископира и нећете ништа знати. Ако имате електронску владавину може централна институција да уђе у траг ко и зашто приступа информацијама грађана и да ли се злоупотребљавају", нагласила је премијерка. 

Навела је да смо кренули и са реформом катастра, која треба да се заврши до краја године, те додала да је проблем што велики број грађана не даје адекватне адресе становања или живе у улицама које су безимене или у згради без броја, па то треба средити дигитализацијом.

Брнабићева указује да је дигитализација одговор већу ефикасност, транспарентност и користи борби против корупције.

Према њеним речима, е-Влада је нешто што појачава транспарентност и нешто што олакшава живот грађана.

Од 8. октобра, најавила је, отвара се јавна дискусија о регистру грађана.

Као пример успешне дигитализације навела је електронско издавање грађевинских дозвола.

"Наш процес издавања грађевинских дозвола био је дугачак и тежак процес, најкорумпиранија процедура. Тај процес постао најефикаснији и најтранспарентнији и потпуно смо искоренили корупцију у тој области електронском дозволом", рекла је Брнабићева.

Изразила је уверење да ће цела управа, дигитализацијом, до 2020. изгледати другачије.

Што се Твитера тиче, каже да не гледа да буде та која поставља пуно твитова, већ неко ко одговара.

"Међутим, често добијате грозне поруке, па треба психолошке снаге да се одговори. Није лако са твитовима", проучила је премијерка указујући да гледа да постоји двосмерна комуникација.