Вредност пројеката у водном саобраћају у Србији 204 милиона евра

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић наводи да верује да ће и у будућности Дунавска комисија, као и у претходних 70 година, доприносити развоју, инвестицијама и бољем животу грађана у земљама чланицама те комисије, региона и Европе.

Зорана Михајловић је новинарима после Министарске конференције поводом 70 година од доношења Београдске конвенције, којом је обновљена слободна пловидба Дунавом после Другог светског рата, и 90. заседања Дунавске комисије, рекла да је главна тема разговора данашњег скупа било улагање у речну инфраструктуру и повећање обима транспорта робе Дунавом.

"Разговарали смо о томе колико ћемо улагати у развој инфраструктуре у водном саобраћају у наредном периоду, али и о томе како ћемо имати још више робе превезене Дунавом", рекла је Михајловићева.

Према њеним речима, само заједнички рад може допринети развоју, већем обиму инвестиција и бољем животу грађана у земљама цланицама Дунавске комисије и Европи.

Додала је и да је вредност пројеката у водном саобраћају које Србија реализује више од 200 милиона евра, те да се очекује повећање обима робе превезене Дунавом са постојећих око 10,5 милиона тона на 15 милиона тона до 2020.

Током обраћања на Министарској конференцији поводом обележавања 70 година Београдске конвенције и 90. заседања Дунавске комисије "Јачање сарадње у слободној пловидби на Дунаву" истакла је да је данас Београд центар водног саобраћаја у Европи.

"Циљеви овогодишње конференције укључују – јачање свих облика сарадње, убрзани развој заједничких стандарда пловидбе на Дунаву, повећање безбедности и сигурности овог вида транспорта, као и реализацију инфраструктурних пројеката у складу са европским плановима пребацивања дела саобраћаја на пловне путеве", рекла је министарка.

Додала је да је у току израда просторног плана за нову луку у Београду.

"У току је израда просторног плана за нову луку у Београду, док је израда техничке документације планирана за наредну годину са почетком извођења радова на изградњи лучке инфраструктуре крајем 2020. године", поручила је Михајловићева.

Навела је  да су у припреми и пројекти за даљи развој интелигентних транспортних система у пловидби укупне вредности око 10 милиона евра.

"После 22 године, у 2018. смо започели прве радове на уређењу пловног пута на Дунаву од Београда до Бачке Паланке, кроз пројекат који се финансира из ИПА фонда и чија је вредност 10 милиона евра", рекла је министарка.

Пројекат "АтоН", који се, каже, ове године завршава, омогућиће да Србија има најмодернију навигациону сигнализацију на Дунаву.

Додала је да ће у 2018. бити изабран извођач радова у оквиру Пројекта реконструкције бродске преводнице "Ђердап 1", чија је вредност 28,5 милиона евра, а који суфинансира Европска комисија грантом од 13,5 милиона евра (40 процената).

Закони и стратегије Србије су, каже Михајловићева, усклађени са европским, а водни саобраћај чини важан сегмент укупних улагања у инфраструктуру у Србији.

Најавила је да ће следеће године почети и изградња Терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево, на Дунаву, за коју се тренутно ради пројекат.

"Највећа улагања у водни саобраћај у последњих неколико деценија могућа су захваљујући томе што је Србија данас политички, економски и финансијски стабилна држава", оцењује министарка.

Потребне нове инвестиције

Србији су, истиче Михајловићева, потребне нове инвестиције за уређење пловних путева, изградњу нових лука, модернизацију флоте, дигитализацију образовања, унапређење административних процедура, као и за развој интелигентних транспортних система.

"Инвестиције на којима радимо су основа за даље привлачење инвестиција у водни саобраћај, пре свега из приватног сектора, и кроз различите моделе јавно-приватног партнерства. Вредност потенцијалних пројеката, само кад говоримо о изградњи нових лука, односно лучке супраструктуре, у Београду, Новом Саду и Смедереву износи око 150 милиона евра", рекла је министарка.

Део новца за ове пројекте је већ обезбеђен из буџета, из грантова ЕУ, као и кроз Оквирни зајам ЕИБ за развој речне транспортне инфраструктуре у висини од 100 милиона евра (закључивање уговора се очекује у септембру), а о другим пројектима, каже, разговараће се са потенцијалним инвеститорима.

Сви ти пројекти објашњава, они које се реализују и они који су у плану, треба да омогуће најмање два циља, да се до 2021. Дунав повеже са путним и железницким Коридором 10.

"Србију ћемо тако и водним путем регионално повезати са Румунијим, Бугарском, Украјином, Русијом и Турском", а други циљ је, наводи министарка, да се омогући додатни раст обима превоза робе Дунавом.

"Ми смо 2014. имали свега седам милиона тона робе која је превезена Дунавом. Међутим, захваљујући мерама које смо предузели до данас, тај износ је повећан на 10,5 милиона тона у 2017, а наша очекивања су да ћемо на крају инвестиционог циклуса и реализацијом наведених пројеката видети раст на близу 15 милиона тона укупно превезене робе, од чега очекујемо близу девет милиона тона претовара у српским лукама", навела је Михајловићева.

Председник Дунавске комисије, Гордан Грлић Радман, рекао је да је Дунавска комисија успела да надживи бројне историјске турбулентне догађаје, укључујући хладни рат и распад биполарног света и да све време доприноси – стабилности, безбедности, миру и развоју, упркос хетерогености својих 11 чланица.

Грлић Радман је министарки уручио јубиларну медаљу Дунавске комисије за допринос развоју водног саобраћаја, а Михајловићева је председнику ДК уручила ручни рад жена са села чланица "Етно-мреже".

На конференцији у Београду данас присуствују дипломатски представници и високи руководиоци администрација надлежних за транспорт из 11 држава чланица, уз присуство представника земаља посматрача Дунавске комисије, као и представници дипломатског кора у Србији.

Такође, заседању Дунавске комисије и обележавању годишњице присуствују високи представници Европске комисије, као и међународних организација са којима Дунавска комисија сарађује.

број коментара 0 пошаљи коментар