Строжи услови за одлазак у пензију

Дан после одласка ММФ-а, много је јасније у ком правцу иде дугонајављивана пензијска реформа. Следеће године пензије ће делити судбину замрзнутих плата, а од 2011. године усклађиваће се са инфлацијом, могућа је и додатна повишица, ако друштвени производ буде растао очекиваним темпом.

Осим оних који имају године стажа и оних који конкурушу за инвалидску пензију, сви остали ће, на статус пензионера, чекати дуже.

Просечан пензионер у Србији, пензионисан је у 58-ој години. То ће, како најављују, бити доња граница за одлазак у пензију за оне са бенефицираним стажом и кориснике породичне пензије.

"Најинтеренсантнији је тај део који се односи на мушкарце, који сада остварују право на породичну пензију у 55-ој години. Морате признати да је то млад човек", рекао је потпреседник Владе Србије Јован Кркобабић.

Поред бенефицираног радног стажа, преиспитује се право на инвалидску пензију на основу професионалног обољења и повреде на раду, што је до сада било изједначено.

Како Радио-телевизија Србије сазнаје, могуће је и увођење додатног солидарног доприноса за покриће тих пензија. Решења ће бити готова до краја фебрура, а примењиваће се поступно.

"Треба да се тачно уради рачуница, шта то значи, када померате за једну годину, колико она дуготрајно утиче на цео систем и да ли ће то допринети стабилизацији система", додао је Кркобабић.

Пун ефекат реформи за десет година

Прве рачунице показују да ће се пун ефекат пензијске реформе осетити тек за десет година. У Народној банци процењују да би 2015. пензије узимале 10, уместо садашњих 13 одсто друштвеног производа. До тада, пензије би требало да расту.

"Индексација након 2010. године зависиће од економског раста - ако буде већи од 4 одсто и пензије ће бити индексиране у одређеном износу, дакле оне ће се прилагодити привредном расту али за нижи износ", рекла је министарка финансија Диана Драгутиновић.

Економисти подсећају да је реформу пензијског система убрзало прошлогодишње, једнократно повећање пензија.

"Ми имамо укупан дефицит буџета од новембра прошле године 120 милијарди динара, за колико су повећани трансфери пензијском фонду. Ни залеђене пензије нису одрживе уколико буде падао број људи који раде и доприноси који се уплаћују у пензијски фонд", рекао је економиста Мирослав Здравковић.

Ипак, охрабрује податак да је у првој половини ове године наплата доприноса 6,5 одсто већа него у истом периоду прошле године.