Снабдевање гасом – највећи енергетски ризик за Србију

Србија ће ове године имати спремна два гасна пројекта. Први је са Бугаском - двосмерни гасовод Димитровград–Софија. Са Европском комисијом се договара његово финасирање. Други посао, проширење складишта Банатски двор са руским Гаспромом, у завршној је фази.

"Приводи се крају та техничко-економска анализа и ја заиста очекујем у наредним недељама да ћемо имати коначну одлуку на који начин и у ком капацитету, пре свега експлоатације ћемо радити то проширење", каже министар рударства и енергетике Александар Антић.

Увелико се ради на повећању залиха нафте и деривата. Резерви сада имамо за 12 дана, а до 2023. морају бити на двомесечном нивоу. Шездесет и пет одсто деривата у Србији превози се цистернама. То је ризично и еколошки неприхватљиво, па је добро што се спрема градња два нафтовода.

"Идеја је да Рафинерију нафте Панчево повежемо са центрима постојећих складишта, пре свега у Смедереву а у другој фази ка Нишу, а да северни правац – за који ће се пројект радити следеће године, а то је правац Панчево-Нови Сад – кренемо да радимо негде 2020-2021", рекао је извршни директор за инвестиције "Транснафте" Небојша Лемајић.

После три деценије и ЕПС ће на пролеће почети да гради ново производно постројење – термоелектрану у Костолцу. Из Владе најављују још два-три ветропарка, више малих хидроелектрана и велике инвестиције у биомасу јер светске анализе указују на раст потрошње струје.

"На пример, имаћете много више електричних аутомобила 2040. него што се има сада", истиче извршни директор за трговину струјом у ЕПС-у Драган Влаисављевић.

Безбедност Националних енергетских система условљавају унутрашњи, али и више спољни фактори.

Ризици по енергетску безбедност су: економски и социјални фактор што значи да је неопходно обезбедити енергију по приступачним ценама и заштитити угрожене потрошаче, међу факторима је и неравномерна концентрација ресурса природног гаса јер две трећине поседују Русија и Катар.

Такође, велики ризик транспорта енергената постоји због геополитичке ситуације, климатских катастрофа, али су и ратна и кризна подручја такође један од фактора који утичу на безбедност националних енергетских система.

"Имате и нешто што је ново. Са развојем информатичких система долази до све веће изложености тих система сајбер нападима и то постаје нови ризик", објашњава Миодраг Месаревић из Српског комитета у Светском савету за енергију.

С развојем паметних технологија, мора осигурати и безбедно управљање производњом и потрошњом енергије и енергената.