Већи фонд помоћи у оквиру ММФ

Браун је, говорећи у Ријаду, нагласио да би нафтом богате земље Залива и Кина требало да доставе средства ММФ-у који би тај новац употребио за пружање финансијске помоћи најугроженијим земљама.

Ефикасна помоћ земљама које су највише страдале и текућим глобалним економским потресима подразумева пре свега, према речима британског премијера, "заустављање ширења финансијске кризе".

Као важан задарак Браун наводи и потребу постизања боље глобалне политике осигурања од последица садашњих потреса, као и стварање услова за избегавања будућих криза.

Браун је оценио да би суму од 250 милијарди долара, коју је ММФ већ издвојио да би помогао угроженим земљама, требало знатније увећати, али конкретну бројку није прецизирао.

Раније су неки аналитичари помињали да би ММФ требало да помогне ослабљење економије са сумом која не би, у целини, била мања од хиљаду милијарди долара, али су челници Фонда одмах ставили до знања да сада не располажу таквим средствима.

Припреме за самит Г20

Британски премијер је јуче започео своју четвородневну турнеју по земљама Залива, у настојању да се што боље припреми за самит шефова влада 20 највећих светских економија (Г20) који ће се 15. новембра одржати у Вашингтону.

Како је раније најављено у Лондону, Браун ће на вашингтонском самиту Г20 изложити властити план за што бржи излазак из садашње глобалне кредитне кризе и хитно реформисање улоге ММФ-а и Светске банке и међународним финансијама.

Осим Брауна, овог викенда су се, како преноси агенција Ројтерс, огласили и други светски политички прваци. Они су указали да ће предузети све неопходне кораке да би што пре оживели њихове економије.

Тако је, на пример, кинески премијер Вен Ђибао указао да је основни задатак његове владе да осигура даљи висок раст домаће привреде која је у октобру расла по нижој стопи од двоцифрене, што се није догодило већ годинама.

Вен Ђибао је изразио, у тексту који је објавило гласило Комунистичке партије Кине, забринутост због могућих штетних социјалних последица у његовој земљи, услед садашњег застоја у светској привреди.

"У условима текуће међународне финансијске и економске кризе, ми морамо дати још већи значај напорима да се у нашој земљи осигура релативно брз привредни развој", написао је у поменутом тексту кинески премијер.

Смањење базних каматних стопа као излаз

Кинеска централна банка је у среду снизила властиту базну камату, трећи пут у минулих шест недеља, у настојању да и том мером створи услове за још бржи привредни раст и превазилажење негативних последица које глобална криза има на четврту по снази светску економију.

Индија је јуче такође снизила базну камату, у настојању да подстакне све тромији привредни раст, док су водећи руски функционери најавили да ће хитно помоћи државну "Вњешторгбанку" средствима федералног буџета у вредности 170 милијарди рубаља (око 6,4 милијарде долара).

Наведена средства требало би да се употребе тако што ће руска држава купити део банчиних хартија од вредности и тиме повећати њен финансијски потенцијал.

Руско тржиште акција, које је јуче радило јер у понедељак и уторак неће бити отворено због државног празника, ове седмице је оживело, након претходног драматичног пада, а главни индекси су увећани за више десетина процената.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је истовремено указала да ће њена влада одобрити велики инвестициони пакет, вредан око 50 милијарди евра, да би се подстакао раст водеће европске привреде која је, као и све друге највеће светске економије, сада погођена рецесивним таласом.

Прошлог месеца немачка влада је, иначе, одобрила укупнан пакет помоћи угроженим домаћим банакама и свим другим компанијама, у вредности око 500 милијарди евра.