Одлазак Зорана Заева, збогом или довиђења

Зоран Заев, предузетник из Струмице који је пре четири године уздрмао политичку сцену Македоније и с власти сменио до тада неприкосновени ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског, поднео је оствку на место премијера и отворио врата формирању сасвим нове владе.

"Због политике у коју верујем, политички је неодговорно и неправдано да наставим да водим владу на евроатлантском путу. Мислим да други премијер из редова СДСМ-а то може да уради на бољи начин", написао је Заев у документу достављеном Собрању.

Генеза једне оставке

Македонски премијер је, ничим изазван, најавио да ће у случају неуспеха кандидата социјалдемократа у другом кругу локалних избора у Скопљу поднети оставку, надајући се да ће, на тај начин, мобилисати присталице и задржати власт у престоници.

Пораз у Скопљу га је, суштински, присилио да испуни обећање и повуче се, прво са места лидера СДСМ-а, а нешто касније и са чела владе, али тек пошто је, уз мало парламентарне гимнастике, ојачао позиције владајуће коалиције у Собрању и обезбедио подршку 64 од укупно 120 посланика.

Његов наследник на месту лидера СДСМ-а и будуће владе ће бити мало познати Димитар Ковачевски, кога је на недавним изборима у СДСМ-у подржало 37.000 од укупно 44.000 чланова владајуће партије. Ковачевски је, до сада, био заменик министра финансија.

Опозициони ВМРО-ДПМНЕ, чији је покушај да смене Заева после локалних избора пропао због мистериозног нестанка посланика Бесе Кастриота Реџепија, и даље тражи ванредне парламентарне изборе, сматрајући да је легитимитет владајуће коалиције у великој мери упитан после пораза на биралиштима и блокаде почетка преговора са Европском унијом.

Истовремено, ВМРО-ДПМНЕ је Ковачевског назвао "марионетом" Зорана Заева, који ће наставити да "издаје националне интересе" и кокетира са корупцијом.

Реџепијев гамбит је, међутим, учврстио подршку влади СДСМ-а у Собрању, па владајућа коалиција, која је у последњу политичку кризу ушла са минималном већином у Собрању, сада има "комотну" подршку 64 посланика.

Таква већина могла би омогућити Ковачевском мало маневарског простора пред наставак сложених и често бесмислених преговора са Бугарском око националног идентитета и историјских питања, због којих Софија блокира почетак преговора Скопља са ЕУ.

Северна Македонија се нада да би нови бугарски премијер Кирил Петков могао да приступи преговорима прагматичније него његови претходници, те да би бар до средине године, две стране могле да покрену процес решавања кључних отворених питања.

Петков је већ најавио да ће "дијалог глувих", који су претходних година водили историчари две стране, прекомбиновати у преговоре више радних група, које ће се, осим идентитетских, бавити и питањима везаним за економску сарадњу и саобраћај.

Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно, питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је и Гоце Делчев.

Бугарска је једина земља која блокира почетак преговора Скопља са Европском унијом.

Такав став Бугарске је протеклих месеци наилазио на јасне осуде европских званичника, пре свега јер из изјава бугарских политичара није баш најјасније шта стварно желе.

Каријера Зорана Заева, трчање у месту

Зоран Заев је на чело СДСМ-а доспео 2013. године, пошто је оставку на место шефа странке поднео Бранко Црвенковски. Партија која је годинама важила за кључни покретач реформи у Македонији, била је у том тренутку ослабљена због унутрашњих размирица и низа корупционашких афера.

После још једног пораза на изборима 2014. године, Заев је оптужио ривалски ВМРО-ДПМНЕ за намештање гласања и годину дана касније почео да објављује "бомбе", односно транскрипте тајно снимљених телефонских разговора највиших званичника власти у Скопљу.

Улични протести и притисак међународне заједнице натерали су владу Николе Груевског да потпише споразум о формирању техничке владе и распише ванредне изборе 2016. године, после којих је Заев успео да формира коалициону владу.

Никола Груевски је, избегавајући одлазак у затвор, на волшебан начин побегао у Мађарску, а Заев је, пошто је Преспанским споразумом пристао на промену имена државе, решио две деценије дугу дипломатску кризу и Северној Македонији отворио пут ка чланству у НАТО-у.

Европска унија је, охрабрена оваквим развојем догађаја, обећала Македонцима да ће у најскорије време почети и преговори о приступању ЕУ, али је славље покварила Бугарска, блокирајући тај процес тражећи дефинисање идентитетских и историјских питања.

Заев, који је на власт дошао обећавајући одлучну борбу против корупције, претрпео је током последњих година низ тешких удараца из сопствених редова, пре свега након хапшења шефице специјалног тужилаштва Катице Јаневе.

Јанева, која је својевремено била симбол борбе против корупције и јак адут Заева при смењивању ВРМО-ДПМНЕ са власти, и сама је пре две године, управо због мутних радњи, завршила иза решетака.

Заев, Скопље против Струмице

Македонија ће, сасвим је извесно, до средине јануара добити сасвим нову владу, али за сада није извесно у којем ће се правцу кретати даља политичка каријера Зорана Заева.

Аналитичари у Скопљу сматрају да ће се Заев, у тренутку који буде изабрао, вратити на политичку сцену, што ће углавном зависити од успеха нове владе, али и унутрашњих односа у СДСМ-у.

"Скопско језгро" владајуће странке је, како се чини, незадовољно чињеницом да су кључне функције у партији, током претходних неколико година, преузели блиски сарадници Зорана Заева.

Такав однос снага, неминовно, рефлектовао се и на изборне резултате, па су социјалдемократе поражене на локалним изборима у Скопљу, пошто је апел Зорана Заева да изађу на биралишта, суштински, пао на глуве уши и отворио врата победи "независне кандидаткиње ВМРО-ДПМНЕ" Данијеле Арсовске.