Бранимир Главаш тужи посланике који га називају злочинцем

Главаш, који је одлежао пет година затвора због ратних злочина над српским цивилима током последњег рата у Осијеку, сада посланик у парламенту, тражи да му Бранимир Буњац из Живог зида и председник СДП-а Давор Бернардић исплате високу новчану одштету због повреде угледа и части изношењем, како се наводи, неистина у јавности.

Буњац и Бернардић за Главаша говоре да је осуђени ратни злочинац, пишу хрватски медији и подсећају да су Уставни суд, а потом и Врховни, укинули те пресуде.

Ријечки Нови лист пише да се Главаш није одлучио за тужбу због клевете, од које заступнике штити имунитет, него за грађанску парницу и притом од Буњца захтева 100.000, а од Бернардића 150.000 куна.

"Нисам имао другог начина. Ваљда ће барем кад их одерем по џепу схватити да не могу износити овакве неистине. С обзиром на то да је Бернардић у неколико наврата тврдио да сам осуђени ратни злочинац, за њега је тарифа виша. Већ траје процес против Слободне Далмације, а због истих ћу инсинуација за накнаду штете тужити и портал Индекс, те Јарослава Пецника", рекао је Главаш.

Посланик Живог зида је 10. октобра на седици парламента, током расправе о годишњем извештају председника владе, критиковао премијера Андреја Пленковића да му је, између осталих, "савезник Бранимир Главаш, осуђени ратни злочинац који је путем Драге Тадића покушао да подмити чак и судије Врховног суда".

Главашев адвокат у допису Буњцу оценио је да је искључиви његов циљ био да облати председника ХДССБ-а. Подсећа да Главаш није осуђени ратни злочинац, због тога што није на снази ни једна осуђујућа пресуда против њега.

"Наиме, вама, као и целој хрватској јавности, познато је да је Уставни суд 12. јануара 2015. године укинуо другостепену пресуду Врховног суда изречену против Бранимира Главаша, а Врховни суд је 28. јула 2016. године укинуо и првостепену осуђујућу пресуду Жупанијског суда у Загребу од 8. маја 2009. године, те никаква пресуда (неправоснажна или правоснажна) не постоји", наводи се у допису.

Главаш тренутно има статус оптуженог

Иначе, Главаш тренутно има статус оптуженог. Поновљено суђење Главашу почело је у Жупанијском суду Загребу октобра прошле године и другим оптуженима за ратне злочине над српским цивилима у Осијеку 1991. године, у случајевима познатим као "Селотејп" и "Гаража".

Главаш је због тих злочина био правоснажно осуђен на осам година затвора, али је та пресуда укинута, као и првостепена од десет година, а предмет враћен на ново суђење Жупанијском суду у Загребу.

Главаш и други оптужени у том случају - Ивица Крњак, Гордана Гетош Магдић, Дино Контић, Тихомир Валентић и Здравко Драгић, изјаснили су се да нису криви за злочине.

Уставни суд је почетком 2015. године укинуо правоснажну пресуду Врховног суда из 2010. године којом је Главаш осуђен на осам година затвора и предмет вратио на ново суђење.

Против Главаша је тада остала на снази првостепена пресуда од десет година затвора, на колико је осуђен због ратних злочина у случајевима "Гаража" и "Селотејп". И сви други оптужени били су осуђени на вишегодишње затворске казне.

Врховни суд је 2016. године поништио ту првостепену пресуду загребачког Жупанијског суда због битних повреда кривичног поступка и случај вратио на ново суђење.

До одлуке Уставног суда 2015. године, Главаш је више од пет година провео у затвору у Мостару у Босни и Херцеговини, у коју је побегао уочи изрицања првостепене пресуде у Хрватској и чије држављанство има уз хрватско.

Главаш се терети за убиства више српских цивила, од којих су неки бачени у реку Драву везаних руку и са селотејп траком залепљеном преко уста.

Неке од жртава су у гаражи Секретаријата за народну одбрану у Осијеку, на чијем челу је био Главаш, биле присиљене да пију киселину из акумулатора.

Уставни суд је у образложењу одлуке о укидању правоснажне пресуде Главашу, између осталог, навео да је Врховни суд погрешио кад је на злочине почињене после међународног признања Хрватске примењивао одредбе Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба.

Главаш се брани тврдњом да је жртва политичког прогона који су наредили бивши хрватски премијер и председник Хрватске демократске заједнице Иво Санадер и тадашњи врх ХДЗ-а.