Патријарх Иринеј на Цетињу: Ми смо један народ

Патријарх Иринеј је новинарима на Цетињу рекао да му је драго што је у Црној Гори и додао да је његова мајка пореклом из те земље.

"Треба једни друге да помажемо и да будемо народ какав Господ и наша историја очекују и желе", поручио је Иринеј, који је у Црну Гору допутовао са патријархом Антиохије и целог Истока, Јованом X. 

Патријарх Иринеј је навео и да његов гост патријарх антиохијски у Црну Гору донео благослов и жељу да у "нашем народу владају мир, љубав и слога". 

"Ми смо један народ, иако смо подељени, то не значи да смо раздељени", навео је патријарх српски.

Патријарси су око 11 сати стигли на Цетиње, где су у Цетињском манастиру служили свечану доксологију, након које је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поздравио госте.

У Цетињском манастиру патријарси су се поклонили животу Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег.

Свети Петар Цетињски носи име утемељивача Цркве Свете Антиохије, а десна рука Св. Јована Крститеља крстила је Господа у реци Јордану.

Орден патријарху Јовану X

У манастиру је патријарху Јовану X додељен орден "Златни лик Светог Петра II Ловћенског Тајновица", који се додељује за исповедничко сведочење на трону петропавловске Антиохијске патријаршије.

Патријарх Јован X казао је да је, када је стигао у тај манастир, видео љубав.

"Видели смо људе који су срећни, и свети оци, свештеници, монаси и народ", рекао је Јован X.

Изразивши задовољство и срећу доласком у Црну Гору, патријарх антиохијски и целог Истока је рекао да је ово мирна посета која, како је рекао, сведочи да смо браћа, да имамо љубав, да смо једна породица која припада православљу.

"Ништа не може да нас удаљи једне од других. Кроз историју смо имали добар однос са српском црквом. Ми бодримо вашу цркву и браћа смо у Христу и то није од сада него одувек", рекао је Јован X.

Након Цетиња делегације двеју цркава обишле су манастир Острог. Затим су отишле у Подгорицу, где је у Храму Христовог васкрсења приређен свечани дочек.

У пратњи патријарха Јована налазе се архијереји Антиохијске патријаршије – митрополит акарски Василије и митрополит њујоршки и целе Северне Америке Јосиф.

У пратњи патријарха Иринеја је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ шумадијски Јован и ваљевски Милутин.

Партријарх антиохијски: Није време за разматрање аутономије

Иначе, антиохијски патријарх Јован X је, током претходне посете Београду, изјавио да разматрање аутономије цркава није погодно у овом тренутку у којем је, истиче, православној цркви неопходно јединство.

"Зашто је неопходно разматрати питања аутономије или аутокефалности баш сада, када нам је најпотребније недељиво и чврсто јединство међу свим православним хришћанима?", упитао је  Јован X, а пренео Тас.

Према његовим речима, нема сумње да би православна црква требало да разматра своје проблеме на скупштинама које окупљају све поглаваре локалних цркава.

Цариградска патријаршија је 11. октобра донела одлуку да ће подржати аутокефалност коју је Украјинска црква захтевала. Из Цариградске патријаршије је тада саопштено да је укинута одлука из 1686. године, према којој је Кијевска митрополија предата Московској патријаршији.

Цариградска патријаршија укидањем те одлуке полаже право на цркву у Украјини, јавио је Спутњик.

О Антиохијској цркви

Иначе, Антиохијску цркву су основали апостоли Петар и Павле. Након страдања Светог архиђакона Стефана у Јерусалиму, верници онога времена су, по благослову апостола Петра, стигли у Антиохију и тамо основали Цркву 47. године по Рођењу Христовом.

Управо у Антиохији су верници први пут названи хришћанима. Од тада до данас ова црква дала је многе светитеље, исповеднике, подвижнике, богослове и мученике.

Међу њима најпознатији су Свети апостол Лука, Свети Игњатије Богоносац, Света Текла, Свети Јефрем и Исак Сирин, Свети Јован Дамаскин.

Патријаршија антиохијска данас има јурисдикцију у Антиохији, Сирији, Арабији, Киликији, Иверији, Месопотамији и на целом Истоку, како и стоји у титули патријарха Јована X, а његово седиште је у Дамаску.

Како се ради о веома страдалној цркви изложеној континуираним прогонима, велики број верника је емигрирао, што је Антиохијску цркву учинило најбројнијом православном црквом у дијаспори, нарочито у Северној и Јужној Америци.