Живот миграната на грчком острву Кос – од спаса до очаја

У Грчкој борави око 55.000 миграната. Иако би многи од њих желели да стигну даље у западну Европу, процењује се да ће између 30.000 и 40.000 њих ипак остати у Грчкој. Та држава тражи начине да их укључи у друштво, а најтеже је на острвима која су близу Турске, одакле и даље месечно стиже од две до три хиљаде људи.

У жицом ограђеном кампу (Пили) на грчком острву Кос, десетак километара удаљеном од првог насељеног места, борави око 900 избеглица. Сви би да оду одатле. Тако и адвокатица Али Пајман из Ирака, која не може да сакрије очај због живота у контејнеру и све мање вере да ће добити папире за Немачку.

"Нећу да останем у Грчкој, веома сам уморна и моја деца су измучена, све жене овде су уморне", каже Али Пајман.

Док екипа РТС-а разговара са Пајмановом, окупљају се и остали, моле за помоћ, не желе да их депортују у Турску, али ни да остану на острву. Управо то су могућности које имају, откако је Споразумом Европске уније и Турске затворена балканска рута за њихов пут даље у Европу.  

"Молим вас, отворите границе, хоћу да идем код мог брата, он хоће код своје сестре, молим вас, отворите границе", истиче избеглица из Ирака Али Пајман. 

Границе су затворене, али кријумчари налазе пут, не презајући ни од чега – пластичним чамцима предвиђеним за мали број људи превозе на десетине миграната доводећи их у опасност. Грчка обалска стража зато патролира 24 сата дневно. 

"Они много ризикују јер не познају море, не знају где се налазе, немају појма колико је овај прелазак опасан", каже командант Грчке обалске страже на Косу Константинос Јајелис.  

Између острва Кос и турске обале је свега пет до шест километара. Екипа РТС-а је на грчко-турској граници, на месту на којем је Грчка обалска стража извела хиљаде акција спасавања људи са претрпаних бродова који су из Турске покушавали да се домогну грчке обале.  

Мигранти који су се домогли грчког копна су у далеко бољој ситуацији. Млади Авганистанац захвалан је Грчкој пошто је са троје деце смештен у један атински апартман, али његова супруга и најмлађи син су у Немачкој.

"Кријумчари су нам непрестано обећавали да ће нас све заједно послати одавде, а онда само узму новац и нестану. И пошто смо изгубили 10.000 евра, а нисмо имали никакав резултат, схватили смо да је најбоље да се раздвојимо", објашњава избеглица из Авганистана Вахид.

Док у неизвесности чекају папире како би се породица поново окупила, Вахидов 11-годишњи син свестан је могућности да у Грчкој остане дуже.

"Ако не одем у Немачку код маме и брата и ако и следеће године будем био у Грчкој, ићи ћу на пливање и наћи ћу другаре да идемо заједно", каже Вахидов син Мустафа. 

Већ једном су одбијени, али не одустају, за то време деца иду у школу, а отац учи немачки. Некад је радио за велике међународне корпорације и спрема се да поново зарађује.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво